ČETIRI JAPANSKA PESNIKA

Iđima Koići

          NEBO, STRANAC
Vratile su se ptice.
Kljucale su pukotinu crne zemlje.
Na nepoznatim krovovima
išle su gore-dole.
Kao da su izgubljene.
Nebo se hvata za glavu, kao da je pojelo kamen.
Utonulo u misli.
Jer ne treba više da ističe,
nebom teče
krv, kao stranac.


IĐIMA KOIĆI (1930, Okajama). Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Tokiju (francuski jezik i književnost). Jedan od osnivača nadrealističkog časopisa Krokodil (Wani) 1959. Objavio je veliki broj pesničkih knjiga, među kojima su: Nebo, stranac (Tanin no sora, 1953 – iz koje donosimo pesmu); Moji samoglasnici (Waga boin 1955) i Amerika (Amerika, 2004). Dobitnik je književne nagrade Jomiuri (2005).


Kišida Eriko

         O PADANjU SEMENA NA ZEMALjSKU KUGLU

I to što pada seme na zemaljsku kuglu,
što zri žir,
što se opalo lišće gomila,
jeste događaj na nebu.


ERIKO KIŠIDA (1929, Tokio), pesnik. Diplomirala je na Likovnom fakultetu u Tokiju. Objavila je veliki broj pesničkih knjiga među kojima su Zaboravljena jesen (Wasureta aki, 1955) i Drvo sonatine (Sonachine no ki), 1981 – iz koje donosimo ovu pesmu. Piše i knjige za decu.


Takano Kikuo

          KUVAJUĆI KAMEN

Živim život kuvajući
kamen. Neka se
kamen krčka. Kuvajući kamen
život živim. Kuvajući kamen.
Gnev nije.
Ljubav nije.
Glad nije.
Zbog čežnje, svakako, nije.
Prosto, kamičak.
Krčka se samo.
Bez razloga,
bez namere.
Trezveno, svakako.


TAKANO KIKUO (1927, Nigata – 2006). Radio je kao profesor matematike u gimnaziji. Bio je saradnik nadrealističkog časopisa Vou. Pisao je pesme za horsku muziku, među kojima je Život vode (komponovao Saburo Takada). Njegove pesme su prevedene na italijanski, a pesma koju donosimo objavljena je u njegovoj zbirci poezije iz 1966. g.


Išihara Joširo

             JABUKA, INADžIJA

Ostavljena ovde
sama
jabuka se mala
zainatila.
Pomislila je: pa šta
ako se jedna jabuka zainati? Ali
bila je toliko osetljiva,
toliko bespomoćna, pa je
zato odlučila
da se zainati:
oko sebe je
pogledala, zatim se
zakotrljala
do ivice asure. Tu se malena
zainatila: evo
me, gledaj!

             TIHI NEPRIJATELj

U tiho vreme, meni okrenuto,
šta se diže
u tihom središtu?
U tiho vreme, meni okrenuto,
ko će da se okrene
prema mirnom izlazu?
U tiho vreme, okrenuto meni,
ko će da brani
tihu pozadinu?


IŠIHARA JOŠIRO (1915, Izuo,Šizuoka – 1977). Diplomirao je na Fakultetu za strane jezike u Tokiju (nemački jezik i književnost).Mobilisan 1939, učio je ruski jezik u specijalnoj školi u Harbinu, da bi radio za obaveštajnu službu. 1945. uhapšen je, interniran u Harbinu, zatim poslat u Alma Atu. Osuđen je na 25 godina prinudnog rada na privremenom sudu u Sovjetskom savezu. Pušten je na slobodu 1953. godine kada je umro Staljin, te deportovan u Japan. Dobitnik je nagrade H za zbirku Povratak Sanča Panse (1963). Pesme koje donosimo obajvljene su u njegovoj zbirci poezije Ishihara Yoshiro shishu (Zbirka poezije Joširoa Išihare), 1967. g)