Sonja Ćorović
DUGIN SPEKTAR UMORNARSKIMPRIČAMA

Nikola Malović: Prugastoplave storije
Laguna, Beograd, 2010.

„Pesma ili komad je i znak jedne istorije i opiranje toj istoriji“.1 Zapažanje Rolana Barta moglo bi se proširiti i na žanr kratke priče. Priče situacije, karaktera, ambijenta, fragmentima stvarnosti, sugerišu celinu, pa i istorijski milje. Mnogi savremeni romanopisci ogledali su se u ovom književnom žanru koji je u XX i XXI veku dostigao punu afirmaciju. Nikola Malović se, nakon uspeha romana Lutajući Bokelj, vratio formi kratke priče.

Autor je svoju fascinaciju Bokom i apsurdima moderne istorije izlio u Prugastoplave storije, razvrstane u šest plavih i šest belih priča.

Naslov knjige upućuje na mediteranski milje, kao i određeni sistem u biranju tema i postupaka. Literarna stvarnost priča nije jednoobrazna. Različite književne tehnike grade u receptivnom vidokrugu čitaoca višedimenzionalnu sliku sveta u bojama koje nisu puka plavo-bela kombinacija.

Tematski krug je raznolik. Obuhvaćene su opštecivilizacijske teme – demokratija (Demokrasi), odnos muškarca i žene (Božićna priča), moć predrasuda (U starom Rozopeku), dominacija virtuelne stvarnosti (Kamelija), a neke priče neposredno su inspirisane stvarnošću (Rečenica s maslinom). Utisci i senzacije junaka čulne su, duhovne i materijalne prirode i dokumentuju njihov doživljaj stvarnosti. Crno-bele umetničke fotografije Branislava Strugara ovekovečile su odabrane prizore geografskog miljea većine priča – Boke. U maniru grafičkih novela Bila Gejmena ilustruju priče, podvlače suštinu i obogaćuju knjigu.

Malović se i u najnovijoj knjizi igra ikonama potrošačke civilizacije. Bizarna obrada dramatičnih događaja moderne istorije u tetovažama (ani musmah meuniversitat olbrajt) ironički obrće savremeni trend širenja granica umetnosti. Studenti Katedre za tetovažu tetoviraju na polnim organima životopis pokojne princeze Dajane. Naizgled bezazlena polemika sa pretenzijama zanatskih veština prema umetnosti – na kraju prelazi u detektivski zaplet. Tetovaže jednog od studenata obrađuju događaje iz skorašnje srpske prošlosti i sugerišu da „predsjednik, živ i dalje, a ne mrtav!, nekud odlazi i iz zatvorske jedinice Haškog tribunala.2

Pisac, u pričama, obrađuje i mitove poput tolikih preteča, počev od Homera. Tema priče Čarobni štapić Nimbus 2012 Soul je interakcija književnih i tehnoloških mitova savremenog sveta kao i uticaj na način života. „Čim sam vidio kako taj tip telefona s bilborda reklamira Danijel Redklif, filmski Hari Poter, morao sam da ga imam. Poludio sam za rečenim tehnološkim egzemplarom.“3 Tinejdžerska opsesija preskupim telefonom čarobnih moći (čita misli žitelja sa biometrijskom kartom) rezultira grotesknim postupcima u životu.

Komika izvire iz primene: fantastične moći tehnoloških spravica razobličavaju okolinu. Na taj način razaraju se neki odnosi i uspostavljaju novi. Internet kao izdanak globalizacije nezaobilazna je tema modernih pisaca. Junakinja priče Rečenica s maslinom Olivera S. u trenucima beznađa, na sajtu, pronalazi književni konkurs koji će pokrenuti niz događaja u njenom životu. U priči Kamelija internet potraga za srodnom dušom razvija se u špijunažu kandidatkinja preko satelita. Istovremeno, Boka trpi zagađenje i druga poniženja (www.kotor.com), kako bi zadržala mesto na listi najlepših zaliva sveta.

Geografska stvarnost većine priča je Boka, iako je ambijent prve u nizu storija prekookeanski grad. U maniru žanra, priče su krajnje ekonomične u pogledu elemenata strukture. Ekspozicija je, uglavnom, jedna rečenica: „Načuo sam nešto o tome u gradu, ali informaciji isprva nisam pridavao značaja.“4 Odsustvo radnje u pravom smislu

nadoknađeno je lucidnim opažanjima aktera. Svest koja beleži utiske iz spoljašnjeg sveta generiše intenzivni doživljaj sadašnjosti. Kulminacija je relativizivana

odsustvom odgovarajuće reakcije kao da je junak, nekritički upijajući spoljne senzacije, izgubio sposobnost selekcije i reagovanja. Zatrpan utiscima iz TV programa i umoran od pokušaja da komunicira sa ženom, junak priče Demokrasi ravnodušno konstatuje samoubistvo supruge: „Znao sam, slutio sam. Konačno se bacila.“ Ironija proizilazi iz apsurdne reakcije i sukoba očekivanja i realnosti. Ironija, međutim, nije dala opori ukus Prugastoplavim storijama. Završna, Božićna priča afirmiše pravu ljubav. Napisana jednostavno i toplo, u prvom licu, priča koja zaokružuje zbirku slavi ljubav prema ženi.

Širok spektar književnih postupaka u zbirci Prugastoplave storije u funkciji je povezivanja različitih slojeva stvarnosti. Poput fleša pred čitaocem izranja svet u kome se sukobljavaju i prepliću staro i novo, snovi i stvarnost, želja za uspehom i neprilagođenost.Moderna civilizacija sa svojim suprotnostima prikazana je fragmentarno, u isečcima života Bokelja i došljaka.

Nova knjiga potvrdila je Malovića kao ozbiljnog pisca čiju prozu odlikuje moderan izraz i kvalitet.

1 Rolan Bart, navedeno prema Književnost kao sistem Klaudio Giljen, Nolit, Beograd 1988.

2 Ani musmah meuniversitat olbrajt, N. Malović

3 Čarobni štapić, Nimbus 2012.Soul, N. Malović

4 Demokrasi, N. Malović 179