КОРАЦИ



Жарко Ђуровић

САМОВАЊУ НИКАД КРАЈА

 

 

        ДОШЛО ЈЕ ЛЕТО

 

Дошло је лето

Са бестелесном јаром

Са сунчевим виском у сновима

Дошло је из далека

Из молитве небеска језика

Из свирале морског гнева

 

Дошло је лето

Са жудњом светлосне боје

Дошло је да се расточи

У дијаграме успомена

У екстазу

 

Дошло је лето

истерало дојке из женских прслука

Немиром осуло кожу

Учинило је варничавом

У бедрима

И сну.

 

 

         САМОВАЊУ НИКАД КРАЈА

 

Све је све је туђе

Дајно и недајно

Само гром залуђен

Удваја ћуд са тајном

 

Тајна је незван гост

Удесу и овој тмини

И кад смо близу себе

Самујемо на пучини

 

Самовању никад краја

Ивичи га густа тама

Све што се зачне у нама

Заврши у молитвама

 

Све чега се сетим

У неку незнан лети.

 

 

         НЕСАН

 

Кад несан хрупи у празнину

У ноћно улиште

Паучину немира ће наћи

 

Не знам ко је нити плео

Ко науме затезао

 

Мотрим у тишину глуву

У бестелесно размишљање

 

Кад несан хрупи у празнину

Отвори у мени кућиште страха

Разапне припремљену мрежу

 

Чека на последњи трзај уловљеног!

 

        

         ЗАПАЖАЊЕ

 

Сен сеновита

Реч руковита

Увек у новој роли

 

Веђа наборита

Леђа бременита

Како бригама да одоли

 

Нога скоковита

Нога скитовита

Којим тајнама хита!

 

 

         ЗАВИСНОСТИ

 

Све је својина свега:

Дух и ваздух

Небо и вода

Мир и непогода

 

И јутарња роса

Нечија је глоса

Qута драча

Племеник је плача

 

И у гори храст

Мери дану раст

Све је узнос и пад

Расвит и мрачни ад!

 

 

         СНОВНИ ЛИСТАК

 

У соби ја и јутро

И раскриљена завеса на прозору

И заспали рит у даљини

 

То не бих уочио да си нага на лежају

 

Јутро бих заменио дојком

Жудњу препустио вировима

Чула властитом клобучању

 

Дођи!