Лидија Ђого
НЕУВЕЗАНА СТОПАЛА
НАУТИЛ
Олакоти
живу мелодију извуци
из доземака.
Понеком прси су
мртво шупље дрво
други кокоти се
онај пошмигљив
па ухолеже потуљене
змије из траве.
Једноуди
госпарка
заоглављена.
Попут ложача
дувача стакла
задиханом
напрегнутом
рећи ће –
то наутил је јаторан!
НЕУВЕЗАНА СТОПАЛА
За зверком
Невидљивом
Можда прозирном
За којом људи трагају
Трагам
Она за мном трага
И за сваким трага
Немирна бусола
Кошница сна
Неутажени милосник
Коме дојадило
Да спава
На неколико сежања
Од предмета својих
Жеља
Тражим
Неувезана стопала
Која би могла да ме однесу
Где хоћу
Као влага
Као топлота
Језик
Прожима
До костију
ЛУТКАР
Узице неприметно повлачи
првешина
потезе намеће инима
милодар –
укривена жеравица.
Игроказ
не за публику
а за приказиваче осмишљен.
Маријице саможртвеног себедавања
неумит је
плутани затварач
што диже се
према површини воде.
Непроходни палимпсест
многоистиних јава обличја.
ГАЛУШАТ
Има ватре у телу.
Превише жеље, никакве жеље
да се чини ишта до писања.
Облаже ретка рибља кожа.
У дремном галушату
нека друга врста лепоте.
