ОСАМ НОРВЕШКИХ ПЕСНИКА
Лаш Сoби Кристенсен
(ноте)
има један стари инструмент тортуре:
једна фрула
коју су затвореници морали да свирају
за сваки погрешан тон
одсецали су им један прст
неки пут верујем
да ту музику могу да чујем
тај последњи
погрешни тон
ИЗБЕГЛИШТВО
ноћ је само један модри азил
ноћ није место на коме можеш бити
немој да се изуваш, јер никад се зна
немој имати више него што можеш да понесеш
све је много и ништа је премало
не заборави календар ако си у бекству
не заборави сат ако ћеш дуго остати
немој имати више него што можеш да понесеш
јер ноћ није место на коме можеш бити
не реци где ћеш, ни како се зовеш
слажи ако мораш, ако дотле дође
шта год да тражиш друго нешто проналазиш
ноћ је само једно јефтино преноћиште65
меридијани и паралеле
ту неко тумара са седам сломљених огледала
дошао си са вером а сумњао си на крају
кад сви су у праву и нико у праву није
не сањај превише, сањај оно што мораш
то што памтиш је све у шта смеш да имаш поверења
немој имати више него што можеш да понесеш
јер ноћ није место на коме можеш бити
и гледај кроз прозор
гледај месец
како сија светлошћу
коју само можеш да позајмиш
ИСТОРИЈСКА ВИЉУШКА
једног сам дана читао
о једном открићу
далеко на северу
једне кинеске провинције
и то ме је обрадовало
утеха нека било је сазнање
да постоје такве ствари
за које никада нисам веровао
да се уопште могу пронаћи
три хиљаде година стара
лежала је у земљи
крај оне жуте реке
што тече тако мирно
између пшенице
и сунца
и ископали су је
видели су да је то истина
пронашли су виљушку у Кини
једну три хиљаде година стару
виљушку
у Кини
ЛАШ СОБИ КРИСТЕНСЕН (LARS SAABYE CHRISTENSEN, 1953, Ослo). Важи за једног од најзначајнијих и најпродуктивнијих норвешких стваралаца данашњице. Студирао је норвешки језик и књижевност и историју уметности. Збирком песама Historien om Gly дебитовао је у књижевности 1976. године; од тада је објавио преко 40 књига песама, романа, збирки прича и драма. У свету је познат по роману Halvbroren (2001) (Полубрат, Океан, Београд, 2008) који је преведен на више од двадесет језика. За своје стваралаштво добио је скоро све значајне награде у Норвешкој. Живи и ради у Ослу.
Ингер Елизабет Хансен
ВРАТА
Имаш једна врата, као што онај што чека има врата да седи
крај њих.
Као што може да чека онај што седи крај врата, чекаш ти.
Седиш крај својих врата као што онај који чека седи крај
неких других.
Чекаш, као што би неко други могао да чека крај твојих
врата.
Могао би га позвати да уђе.
Могао би га замолити да оде.
Нема никога другог да чека пред твојим вратима.
Ти си тај ко може ући, ти си тај ко може отићи.
Ти си тај што овде седи, као што крај неких врата може да
седи неко ко кућу нема.
Ти имаш врата која немају кућу, врата која још увек стоје.
То једино
што је од куће преостало врата су, врата крај којих седиш,
твоја врата. Ти и даље седиш.
Седиш као што врата стоје: још увек.
ИНГЕР ЕЛИЗАБЕТ ХАНСЕН (INGER ELISABETH HANSEN, 1950, Осло). Завршила је шпански језик и књижевност. Пише поезију и преводи са шпанског . Поезија јој је више пута награђивана, а књига Trask (2003) била је у конкуренцији за престижну норвешку Награду критике.
Eјстеин Вингорд Волф
ШТУКА
Каква је то бабускера!
Вратар од шест хватова
са марамом од траве
и сребрним кључем за месец.
Огорченост
стиснутих зуба
прогласила је краљицом.
Недељом под пловком рибара
броји своје шаре и носи
живот свој још један круг .67
меридијани и паралеле
ПОЉУБАЦ НА КРОВУ
Ми смо последње лампе што горе,
два спутника што лете ка хоризонту
у експерименту за који само ми знамо.
Изнад града, као балансери на жици
где дубоке жиле међу зглобовима града
вичу могуће путеве кући, пружамо се
једно ка другом. Један до другог котрљају
наши контејнери неупотребљених речи
горе ка свемиру. Небо муњом палаца
као каква људска змија и броји до три
пре него што нас сасече и стопи
у једно заједничко спуштање у пламен.
ЕЈСТЕИН ВИНГОРД ВОЛФ (ØYSTEIN WINGARD WOLF, 1958, Осло). Најпознатији је као песник (објавио је двадесетак песничких књига), мада је свом опусу придодао и неколико романа и књига прозе. Од октобра 2008. године уредник је новопокренутог часописа Jupiter.
Ерик Бистад
МАХОВИНА ЈЕ ...
Маховина је карту
нацртала на стени,
карту коју нико не уме да чита.
Само ларве
као неки радознали прст
гамижу преко стене
у потрази за земљом
лептирова.
ЕРИК БИСТАД (ERIK BYSTAD, 1952), песник, есејиста и преводилац. У Норвешкој важи за најистакнутијег преводиоца Шекспира. Објављене књиге песама: Det heter blått (1979), Mødrenes rike (1985), Den femte årstid (1986), Bergtatt barn (1989), Speil og skygge (1994), Ingens hus i alles skog (1999), Solnedgangens vei (2000). За своју поезију је 1991. године награђен наградом Норвешке aкадемије.
Руне Кристијансен
ГУБИТАК
Једно ђуле пљујем у то бледо светло
махуне грашка тамне
и ветар прави
поцепотину у сну.
Гране се у страну померају,
рђа и закивци и осице се
угуравају у угао детињства.
Ђуле и грашка махуне,
последњи круг пакла се
не може делити, растрзава се у парчад.
ПЕПЕО РЕЧИ
Сенке су се облака издужиле
опчињене легендама, небо се
из неба стропоштава.
Језик је лук који штипа,
заметак у стомаку чуда, милион
звезда изнад гробља.
Идем тамо са устима пуним удараца,
снага надолази од носталгије,
као неко нахоче.
РУНЕ КРИСТИАНСЕН (RUNE CHRISTIANSEN, 1963, Берген). Важи за једног од најзначајнијих норвешких писаца. Објавио је књиге песама: Hvor toget forlater havet (1986), Sanger fra måneraketten (1987), I dødvanne (1989), Skilpaddedøgn (1991), En følsom tid (1993), Motormelkeveien (1994), Anticamera (1996), Etter alltid (1999), Om trær som vokser seg skakke i trange skyggefulle hager , men som likevel (eller nettopp derfor) gjør inntrykk og som man husker livet ut (2002), романе Hvalene i Glasgow (1990), Dypt mørke (1992), Steve McQueen er død (1997), På ditt aller vakreste (2000), Fraværet av musikk (2007), књигу прича Intimiteten (2003), те есеј Om morgenen den 25. februar 1848 (2002). Добио је бројне значајне књижевне награде. Живи у Ослу.
Туне Хеднебе
КАДА СТИГНЕШ КУЋИ
Када стигнеш кући сањаш
како кући долазиш, и сањаш69
меридијани и паралеле
да пада снег , мрачну шуму, и желиш
одатле да побегнеш
тамо одакле светло цури
кроз високе прозоре на снег .
Кроз прорез испод врата порука на папиру:
пронаћи ћеш остале
у другом сну.
Врата се отварају, твој отац
улази и говори ти како си већ велик,
али ти спаваш тако
безбрижно да једва главом климнеш
и више не можеш разликовати
сан од сопственог дисања.
ЖИВИЦА РАСТЕ
Живица расте,
и ми лежемо да спавамо
да и неочекивано једном спознамо.
Основа ишчезава
руже пролазе кроз зид
ако дође сан
и испуне се поткровља.
Једна капија води унутра, друга ван
кроз седам печата твог сећања;
успавани ће дограбити
оне у сну будне
мртав ће згабити
живог .
БИБЛИОТЕКА
У библиотеци где сви су седели
нагнути над мисли сабране
сазнали смо све
што су други изучили
a о чему нисмо имали појма
јер нисмо били на правом месту,
све што нас је изненадило
кад смо остали сами.
Да ли је требало бити измишљена
и сама мисао о нама?
Игралиште, наш пад,
травњак виђен
из какве високе тачке
са облака
и играли смо се у лавиринту
где је требало пронаћи
љубав без идеологије,
све то што смо измислили
да би ти био срећан:
ноћ у једној згради
испод стакленог крова
јеси ли баш све то заборавио.
Не планира се то што се проналази
елементи који не налазе
своје место у систему,
а што не налази своје место
да ли га због тога ни нема?
ТУНЕ ХЕДНЕБЕ (TONE HØDNEBØ, 1962). Студирала је енглески језик на Универзитету у Ослу. Пише поезију, есеје и преводи са енглеског језика. Од 1990. до 1997. године радила је као уредник у часопису за литературу и критику Vagant. Данас је члан комисије за доделу државних стипендија писцима. Објављене књиге: Larm (1989), Mørk kvadrat (1994), Pendel (1997), Stormstigen (2002), Skamfulle Pompeii (2004), Et lykkelig øyeblikk (2005), Ned-tegnelser (2008).
Тор Улвен
НЕИСКЛИЈАЛИ
Семе храстова
неисклијало шуми, ветар
носи твој глас
овамо. Чујем како долазиш
тамо где ме нема.
МИНУТЕ
Минуте, можда сате
свог сопственог постојања
заборавио си
али ја их памтим.71
меридијани и паралеле
Ти живиш
један тајни живот
у сећању другог .
ОТВОРИ ШИРОМ ВРАТА
Отвори врата
широм,
и кућа
нестаће.
Овде напољу
нема бога. Ни места
за један нормалан
живот.
Хладноћа.
Сунце.
Незнање.
Пробај да викнеш:
смањени смо
до
минимума.
ТОР УЛВЕН (TOR ULVEN, 1953). Скоро цели свој живот провео је у усамљености и изолацији, један једини интервју у животу дао је у лето 1993. Његова лирика, проза и есеји пуни су осећаја празнине, свести о смрти, егзистенцијалног песимизма у комбинацији са оригиналним песничким сликама. Важи за једног од најзначајнијих песника своје генерације и данас се види да је био узор многим младим песницима. Извршио је самоубиство 18. маја 1995. године.
Геир Гуликсен
КАДА БИ МОГЛИ
Када би на то могли гледати на тај начин. Или на неки
други начин. Када би могли говорити. Када би нас двоје
могли разговарати. Када би се могли срести као што се двоје
људи срећу. Када би свет могао бити нов. Када ништа од
свега што смо једно другоме рекли не би било речено. Када
би собе у којима смо се налазили биле сравњене са земљом
и кад би зграде у којима смо боравили такође биле сравњене.
Када би густа и тешка шума олистала на сваком месту на
коме смо једно до другог стајали. Када би читав наш свет
био покривен шумом заборава. Тада бих коначно могао да у
свет опет изађем. И стојим у том лишћем богатом светлу.
Када ти не би знала шта је то у мени. Можда би тада нешто
друго и живело у мени. Да барем нисам знао шта си ми
желела рећи, онда кад си стајала крај отвореног прозорa
прекрштених руку и тресла главом док ти је коса падала
преко лица. Онда би можда и нешто друго изговорила. Да се
никада нисмо срели. Онда би можда видели нешто друго.
Када би смо се нас двоје још једном по први пут видели.
Тада би смо коначно могли рећи нешто друго, не то, нешто
различито од онога што смо увек после тога желели да
избегнемо рећи. Не гледај ме.
ГЕИР ГУЛИКСЕН (GEIR GULLIKSEN, 1963, Конгсберг). Пише поезију, есеје, драму, објавио је и три романа. Од 2000. године главни је уредник издавачке куће OktoberForlag.
Изворници:
Lars Saabye Christensen: Den akustiske skyggen, Cappelen Forlag, Oslo,1993.
Lars Saabye Christensen: Falleferdig himmel, Cappelen Forlag, Oslo, 1998.
Tor Ulven: Samlede dikt, Gyldendal Norsk Forlag, Oslo, 2000.
Rune Christiansen: Samlede dikt, Forlaget Oktober, Oslo, 2004.
Den store norske diktboken, Pax Forlag, Oslo, 2005.
Избор, превод с норвешког и белешке
Марко Вуковић
