КОРАЦИ


Маја Длгачева

ПЕСМЕ

ИЗА ОЛТАРА

Има много античких олтара без храмова, али мало

храмова без олтара.

Из Википедије

У молитвеном положају на стени виси

Потковица,

О ексерчић окачена –

Као раскошна грива,

Али без ветра,

Као извајан стих,

Без светлости...

Људи се изражавају знацима:

За срећу – потковица,

Крст – за патњу.

Стрела у срцу... –

Тргови и сокаци су

Од љубавног симбола погрбљени...

Људи деле звук

Од слова,

А за неписменост криве пут.

Из босе копите

Коња шикља крв!

Кретање по води

Није – по локви...

Човек и звер –

У опрљеној кориди!

Није јасна жртва – човек

Или звер?

Већ је мистика

Да видиш олтар без храма

У гомили храмова без олтара...

...Ствара божје дело,

Сипа злато –

Да буде симбол вере

Важан –

Двери олтара

На зид качи...

Једном сам провирила –

Бог

Је био зазидан.

 

ДИВЉИ ЛАБУДОВИ

Зато на заласку сунца увек треба да имамо чврсто

тле под ногама, ако се претворимо у људе док

летимо сред облака, бездан ће нас прогутати...

ДИВЉИ ЛАБУДОВИ, Х. К. Андерсен

Не длаке – паперје и бело перје!

У очима – чисто.

Прегазе мрава – корак невини.

Све до рупе траже истину.

Љубе без језика, хигијенски.

За потомство не знају –

Не одговарају на непристојна

Питања...

Тако је у Рају.

И нека на небесима живе –

Зрачни, свети...

Међутим, да ли би хор анђела

Певао за две плате?

Да ли би у име Бога убијао?...

Опрости ми, Боже –

Кажи када им у перју сабласно

Клија нож?

И анђео од случајног залогаја блата

Како подивља?

Брини о Паклу, побледели Боже,

Постаје тесан –

На тренутак заборављаш да си у ствари крилат

И лоше паднеш...

Вера је данас лак занат –

За тридесет гроша.

Од Сатана ме не брани –

Одмах пада у очи.

Ако те освоји бивши анђео,

С осмехом лежеш –

Опуштеног врата на пању

Шапућеш : „Победа“!

А облак круни град од дивљих лабудова...

 

МОЈА КЋЕР САЊА

То је лепо!...

(једна од Габиних најчешћих речи)

Моја кћи сања – ова мала жена

Усред сна је беба,

Поточић и облак...

И пуна је такве добре таме,

Па ми се чини да је унутра

Светло и обло.

Ја не могу да уђем тамо где је она.

И не желим – довољан ми је њен дах.

Ако уздахне до краја

Полетећу – од зрака, шева и мајорана!

... Ако сам ја родила овај атом азура,

Спокојна ћу отићи одавде –

Док ме проветрава с једним:

„Мама, ти си шећерко!”,

Светом ће са „Шећерко!” да куца...

Тугу ће населити шевама, зрацима,

Малом мргуду ће рупице на образима да стави...

Мој златни кључићу,

Од твојих малих ногу се видело

Да ти је откључавање у кожи!

С мало страха те испраћам –

Зна да буде страшно напољу...

Али познајем те – везаћеш му кићанку

И најстрашније страшно

Ће подскочити – лош сан,

Смехом изненађен и избуљених очију...

... Моја кћи сања. Нека спава, нека спава...

Нека скупља снагу за касније –

На плафону мрака лепиће звезде

И рађаће децу и апостоле...

Ја се молим прстима: да једног дана

Када се сасвим изгуби из мог погледа,

Да ће јој неко други рећи –

О уређеном свету:

„Браво, мала! То је лепо!”

 

УСПУТ

Цвеће рђа. Увео је нож,

Кућа у којој ћеш умрети,

Није ти рођена...

Онај ко нема није слободан, Боже –

Онај ко је све изгубио је слободан.

Али, чудно, слобода те као хлеб

Засићује

Ако је подељена с неким.

Шафран жмирка – слабо огњиште без шафрана

У суседној васиони...

 

СЛОВО И ЉУПЧИЋ

Маме миришу на љупчиће и слова...

Данаил – у време прича за лаку ноћ

Када ћеш мени посветити једну песму?

Данаил – у 17. години

Завршила сам с причама, почела сам

Библијске приче –

Мој син расте.

Учимо један другог љубављу –

Дете од детета.

У свом профилу је написао: „Волим маму.“ –

Кратко представљање...

Читам то, плачем и постајем велика, миришљава, сламена!

Била сам му родитељица, данас сам отаџбина –

Од крви до прага

Пут је жилав...

Ми смо га прошли у касу и цик-цак.

... Учимо један од другога да праштамо-

Он мене више –

Крије сузу од прашине тврду

У горњем џепу.

Горњи, леви, пун лупкања

И тешког дисања –

Маме више не миришу на љубчиће и на слова...

Маме као и деца претурају,

Губе се у мраку –

Добро је што постоји ручица света – да их врати.

... Завршавам библијске приче,

Почињем перући рубље да ти причам –

Ако се флеке не оперу – поновићу то...

Важно је кошуља да буде чиста,

Са ветром у рукавима!

Друго су тајне истине

За лаке браве.

... Могу стотину књига песама да ти напишем –

Направићу то крвљу,

Надахнућем

И тешким дисањем.

Таква је бомбона за леви џепић,

Мала квржица –

Довољно ми је да је у бури твоје дугме...

Слово

И љупчић.

 

ЗЕМАЉСКЕ ПЧЕЛЕ

Земаљске речи као земаљске пчеле –

Маљаве, тамне.

Мед им је црн – боли од сладости,

Пре него што сване,

Пре него што у капљици отежа,

Да засија...

Једну једину реч стави –

Да нам буде соба!

Да буде земаљска, али да лети

Чак и у мраку...

Једна једина реч пулсира

Пре него што пукне.

 

МАЈА ДЛГАЧЕВА, (1967. Стара Загора). Завршила је бугарску филологију. Песникиња пише поезију за децу и за одрасле. Има више објављених збирки поезије. По њеним текстовима је припремљено преко 100 дечјих представа. Добитник је више награда за песничко ставарaлаш-тво. Живи у Софији.


Избор, превод с бугарског и белешка

Елизабета Георгиев