Драган Латинчић

ЗВУК У ПОЕЗИЈИ СИГНАЛИЗМА

Педесете и шездесете године ХХ века обележио је општи напредак у различитим научним областима, али без очекиване друштвенo-политичкe обнове.

Београд и СФРЈ у то доба постају препознатљиви на мапи света. Отварање према свету, бројне међународне конференције, окупљање несврстаних, експанзивна изградња, демографски раст и територијално проширење градова, општа су места овог периода.

Култура и уметност, као покретачке снаге друштва, и у овом периоду, представљале су претходницу. Појава рока, хипи покрета, лансирање филмске звезде као секс симбола и сексуална револуција, несумњиво – начинили су преокрет у начину мишљења и понашања, како појединца, тако и друштвене заједнице. Одраз ових збивања снажно се осећао у Београду, главном граду СФРЈ, али и у другим градовима бивше Југославије. Београд је у том периоду био домаћин престижним светским фестивалима, бројним уметницима из света, међу којима и највећим именима свога времена1.

У таквим друштвено-политичким околностима у Београду настаје нов стваралачки покрет, сигнализам Мирољуба Тодоровића, као неотуђиви део српске културе. Основи сигнализма, филозофија и идеја присутни су у свим врстама Тодоровићевог дела: у поезији, у прози, у цртежу, у манифестацији.

Код неоавангардних уметника интересовање за звук, као битан фактор стваралаштва, природни и електронски, јавља се још од раних шездесетих година2.

Звучну поезију – фонете из збирке Степениште – Мирољуб Тодоровић је седамдесетих година изводио на књижевним вечерима у Београду. На овај начин приближио ју је гестуалној поезији али и широј публици, што је раније чинио са плакат-песмом.

Звук у стваралаштву Мирољуба Тодоровића је имагинаран, нечујан, скривен, ишчекиван, у наговештају, у игри, у смеху од хумора до ироније. Јавља се као слово – глас или као слика, али, несумњиво, свеприсутан је.

Звук је битан и самом аутору, а не само читаоцу или гледаоцу његовог стваралаштва. У једној од порука сигнализма, у књизи Хаос и космос (1994), Тодоровић звук (или светлост) подиже на пиједестал бесконачно очекиване поруке у бесконачном самовању.

ОСЛУШКИВАЧИ КОСМОСА

У сигналу је извор, зачетак бића, прва гласница

Постојања и свести освајачког свемира, знак

Живота. Једва видљив трептај у неухватљивој

тами, помами простора и времена.

Ослушкивачи космоса на трагу су сигнала.

Он је негде на бескрајном путу као звук3, или

Светлост, као сажета порука, смисао који треба

Дешифровати у другачијем бићу, у

усплахиреном уму.

ЗВУК КЛАСИЧНЕ ПЕСНИЧКЕ ФОРМЕ

Доживљај звука, ритам и гласовни ефекат, аутор постиже у класичној песми Чаротанке.4 У овој четворострофној песми са преплетеним бројем стихова (4 3 4 3), као у народној бајалици, алитерацијом (словне групе ч, р, н, т, л, ј) постиже сугетивност тајне, магијске радње. Стиховима без наведене словне групе истиче поруку, идеју, опис стања, приближава је идеји бајања5. Стихови „док поганица лије лијеи у тмуши грози у мрклини“ асоцирају на место и време бајања. То је обично близина воде и смирај дана, што, уједно, и наговештава пролазност свега, па и дејства злих духова.

ЧАРОТАНКЕ

Чарају чарају чини чарне

Чаралице и чаротанке

Чарају чини чини чарају

Чаропојке и чаробајке

Чаралом чарају чаралице

И гласом чарају чаровитим

Све чаробније чарке варке

Чарају чарају чаротанке.

Чаралом чарају чини чарне

Док поганица лије лије

Пред чардацима црним чарају

Најчаровитије чаролије

У тмуши грози у мрклини

Чарају чаротанке чини.

ЗВУК У СИГНАЛИСТИЧКИМ ВИЗУЕЛНИМ, ЗВУЧНИМ И КОНКРЕТНИМ ПЕСМАМА6

Као и у класичној песничкој форми, и у овим врстама песама, аутор доживљај звука постиже алитерацијом, ређе асонанцом. У визуелној и конкретној песми звуку се придружује и слика конкретне ствари или појма у формирању доживљаја. У неким песмама оперише целом или разбијеном речју (Хладно, Љубити), придодајући јој све новији и другачији значај, а у неким, као у песми Звоно, једним словом – гласом (З), различите појавности и интензитета гради и слику, дочарава конкретни доживљај конкретне ствари.

ЗВУК У ФОНИЧКИМ ПЕСМАМА

Звук у фоничким песмама је у доживљају слике детињег гласа у облачићу. Слику прати песничко упутство (песма) чије је основно објашњење у „спонтаној креацији“ – свакако, читаоцу и гледаоцу – вишезначној. Детиње а и и су вишезначни у смислу, од свести о самом гласу – слову до истраживачког тражења непрестаним додавањем или питањима и а /шта после/. Стога и звук у самом облачићу добија у ритму и интензитету.

ДВЕ ФОНИЧКЕ ПОЕМЕ, Дубровник 1978.7

на његовим уснама

сањано откровење

Разлом између свесног

и несвесног

Полијезичност бића

Кључеви су то

за улазак

у онирички свет

зачаране кругове говора

и свет спонтане креације.

ЗВУК У ГЕСТУ АЛНОЈ ПОЕЗИЈИ

Доживљај звука у гестуалним песмама и поемама је, углавном, доминирајући. Он се појављује као звук саме акције. Звук акције, за који, нажалост, није сачуван снимак, одашиље се у етар (↑). Такве су поеме: Метафизичка поема са ветром, водом, ваздухом и компјутерском картицом и Гордијев чвор. У овим поемама звуку акције која носи поруку – бацање компјутерских картица и одвезивање компјутерских трака, back-ground чине гласови града – Београда, река, ветар, ветар кроз калемегданске зидине прошлости, ветар са врха градског облакодера, а све у циљу постизања комплетног доживљаја. Друге гестуалне песме су, такође, слика ишчекивања или ослушкивања очекујућег звука из етра (↓) (Сазвежђа ослушкуј) или нечујно, слутеће, тајновито шапутање (↓) (У цара Тројана козје уши).

Аутор у овим песмама користи замрзнут одређени тренутак акције у одређеном окружењу, понекад слова, поруке и објашњења.

У песми Сазвежђа ослушкуј, комплетна слика са свим детаљима допуњава доживљај. То је слика жене која лежи на распукнутој морској стени са главом у положају профила на десно, отворених очију и са почетним словима абецеде у подножју фотографије. Слика мушкарца који, такође, лежи на распукнутој стени, је en face, затворених очију, разапетог с благим нагибом и слике човека и стене на лево, са задњим словима абецеде на десној вертикали фотографије, која су и постављена вертикално8. Идеја да ништа у космичкој режији није исто, и у овој поеми упућује на различитост у начину ишчекивања и, свакако, на различитост у пријему ишчекиваног звука.

САЗВЕЖЂА ОСЛУШКУЈ, Дубровник 1974.

ониричке слике

бајковитих предела

Извор и увир речи

лутајућег писма

Тело у простору

знак

незаборав битка

Уочени трагови

Тек нађеног смисла

Онај што себе открива

Јасно светли

Из житке помрчине снова

У песми У цара Тројана козје уши радња тече (припрема и копање рупе) у ишчекивању кључне сцене – сцене звука – шапутања, који је, уједно, и кулминација и катарза.

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ, Бијељина 1979.

Измислио си знак

Трактате о самоговору

Пред вратима песме

Жеђ граматологије

Фасцинација покретима

Упућеност

На ванјезичку збиљу

Из тамнила тек изрецивог

Неочекивана значења.

Попут „кључне личности“ XX века – компјутера – који постаје реализатор и инспиратор стваралаца, сигналистичка поезија – слика и гест постају инспиратор композитора. Како је говорио француски композитор Жерар Гризе, да се више не компонује нотама него звуковима, а да се звукови ремификују на своје делове, сигналистичка музика била би базирана на ослобођеном звуку, неартикулисаном избору музичких елемената и њиховом коришћењу у стварању композиције знакова.

 

1 Београд постаје домаћин међународних фестивала филма, театра, музике, стваралаштва деце: ФЕСТ, БИТЕФ, БЕМУС, РАДОСТ ЕВРОПЕ. На први Битеф долази Јежи Гротовски, пољски позоришни редитељ, творац TEATRA LABORATORIUM. Више пута гост Београда је ексцентрични амерички редитељ Роберт Боб Вилсон. Два пута Београд посећује композитор Игор Стравински. ФЕСТ отварају прваци светског глумишта...

2 Дик Хигинс, Боб Кобинг , Ариго Лора Тотино...

3 Прим. аут.

4 Песма је објављена у збирци Дишем. Говорим, песме, Издавачко предузеће „Светови“, Нови Сад, 1992. Настала је у тешком тренутку распада СФРЈ, економског ембарга, сталних протеста против режима, опште девалвације критеријума вредности

5 Бајање је тајна, сугестивна магијска радња, усмерена за придобијање добрих, а за одбрану од злих демона, духова и болести.

6 Песме објављене у збирци Степениште, 1971.

7 Песма објављена у књизи У цара Тројана козје уши, 1995.

8 Песме објављене у збирци Степениште, 1971.