Милан Пађен
ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ
ВИЛИН КОЊИЦ
Гакање дивљих гусака
Уклињава северац
На земљи, у чинији воде
Мртав вилин-коњиц
Вадим га кажипрстом
Дах му суши крила
Прелетио многе воде
Наткрилио песме
Заслужан, вечност почети
Без рђавог друштва и висина
Њега, необичног госта
За живота, хтела је песма
Невољнику стави
Лице на лице
Леђа грију душу
Она се буди
Лице моује милце
Глава се бистри
Тако си мученика спасио
Ако си само ово урадио
Љиљани Богдановић
Између црних рафова
Наслаганих лековима, надом
Сурогатом хемије.
Бели анђео стоји!
Светли небо
Пацјенти на сабајле ћуте
Белог гледају анђела
Таквом – каквом се надају здрављу
Изњедреном испод белог крила.
