Еуженио де Андраде

НУЖНО ЈЕ УНИШТИТИ НЕКЕ РЕЧИ

ОСМЕХ

Мислим да је осмех био
онај што је врата отворио.
Беше један осмех с пуно светлости
пожелех да у њега уђем, одећу скинем,
да унутар осмеха тог останем,
да трчим, пловим, у осмеху том да умрем.

ПРВЕ КИШЕ
Прве кише биле су тако близу
да музика постану,
да смо заборавили да се лето свршило;
нека изненадна радост,
изненадна и груба
уздигла се и крунисала
земљу од воде,
а бог што толико каснио је
у срцу речи изгорео је.

БУЂЕЊЕ
Да л’ је птица, ружа или море
оно што буди ме?
Птица или ружа или море
све љубав је, све страст је.
Пробудити се значи бити у руже руменило,
у мору вода, птице пој.

ЛИЦЕМ У ЛИЦЕ
Против љубави не можете ништа,
против срца лишћа
против нежности пене,
против светлости не можете ништа.
Можете нам подарити смрт,
најгнуснију, то можете,
али и то је тако мало.

НУЖНО
Нужна је љубав
нужан је брод на мору.
Нужно је уништити неке речи,
мржњу, самоћу, окрутност,
неке туге,
мачеве многе.
Нужно је измислити радост,
поља житна, пољупце помножити,
нужно је руже, реке
и ведра јутра открити.
На рамена пада тишина
и светлост нечиста, све до бола,
нужно је волети
нужно је остати.

УСНЕ…
Усне,
на којима ватра
неког старог лета
варничи,
усне очекују
(шта усне могу да очекују
ако не друге усне?)
очекују радост
ветра
како би птица постале
и певале.

ЕУЖЕНИО ДЕ АНДРАДЕ (EUGENIO DE ANDRADE, 1923, Фундао).
Сматра се једним од најзначајнијих савремених португалских песника.
Стварао је под утицајем надреализма и остао познат по својим изузет-
но једноставним и музикалним стиховима. Своју прву збирку поезије
Руке и воће објавио је 1948, a последњу (Таласи жудње) објавио је 2001.
године. Поред ових, објавио је још неколико збирки песама које су
преведене на многе светске језике. Умро је у Порту, 2005. године.

Избор, превод с португалског и белешка
Ана Стјеља