КОРАЦИ


Светислав Н. Брковић


ОПСАДА И ОДБРАНА КУЋЕ

ДРУГА ОПСАДА КУЋЕ
(Трговци опсиједају кућу)


Да поставимо Тезгу
„Код Рембоа“
у кући тезгариште –
као медицинска слика
ОНОГ – тек се родио!
из зипке одбауља
према отвореним вратима:
илуминира боравак у паклу
самогласницима
са пијаног брода прòтјера Христа
вјечитог крадљивца снаге!
Као голобради Сатан
(ђаво међу учитељима!)
посједује све дарове:
триковима oпсјенара
шупља посуда –
пјева свијетлу пјесму
бунтовнику-најменику
надреалисти – компањеру и фашисти 

вјернику превјерном
прегршт лијеве – да подијеле!
У залету на нечувено
неназовљиво
служи се ријечима
кад их сазна
(„Апсурдно, смијешно, одвратно!“)
открије
другу страну бића: анђео или свиња
ПОТУЦА се
судбином трговца
похарника-борца:
Гласом језика вукова
ара
склизне сребрница
жара
забожури вијећница сараја
ниска
(божури из клине!)
утиска и пече у глине
печат
сродницима зарука
То се купује
од тога чини запис
ИЛИ
„Код Слијепца“
слијепог пјевача пред кућом:
долазе ближњи
род најрођени
купи
порођени за не-рођеног
зибањем рука
пренесе
вриску њиску писку
с лучца Ријеч пукне!

кад се насите
ближњи окрену на оближње
прве до њих
јер су први и први д р у г и !
Кришку прошлога
(злога и свога!)
намажу пепелом
десетога слога
усукане длаке сакагије
која пропада кроз муљ
земана
узаман
збиље уобразиље
надомјестак срок
надомјешта смок:
да
„Пјесма добра спава у слијепца“
још од Илија
„КОД МОНАХА Мономаха“
живописца кућног свеца:
(увјежбана вјештина
лијепом писању/рисању
што се лијепо напише/нарише
важније је од проказаног/прокаженог)
опрост
разрјешење
раскајаност
аманет и амин
Да пишемо посланице-бесједе
као: поглед кроз прозор!
склoн /зáклон поетички
вјерозакон
бесједницима (бијес-иједницима!)
свјетоназор заната
задата

Не знање
(свако све сазна на sitе-у)
него језика имање:
незнање и обећање
(што је о н а м о и о н а к о !)
то треба сваком
Слово
оно посљедње
То се купује
ИЛИ „Код Празних Зјала“
из куће продајемо зјаке:
(књиге –
нијесу их читали ни прије
Мајнца!)
Зевс Тезгарош
мјери Јелинима – мјери за Илиј
Прометеја Самораспета
– распрета распру расапа!
Муд(р)ољуба Атена
с маслином и шиљком на шљему
Па гимнички Пиндар
милокрвна Сапфо
Електра од мржње и љубави
Фидија Клесар
на малој бакарној пари
Црвенобради Силни Ћори
Велики Благи Хроми Мали
Црни и Бијели
Праведни од Крста
наопачке Отац наглавачке
У Sixtini: Те Deum
Судија замахнуо руком
И „већ не читасмо даље тога дана„
Са Сјекиром у једној Иконом у другој:

Дугоруки Грозни Слаби
Сјеновити Јаки Бјесовити
под именом: Теофан и Рубљов
Бориска – ливац звона
вјетар и монголи
Монгол – на коњу не чита Књигу
но с(м)уди
Европа са Бика потписује суд!
Па ко је овдје Мудри
а ко луд
* * *
Није
трговиште
старинарница на тргу
Piazza-ситничарница
од свих и сваког
остаје: мали силни
ћори грозни хроми
слаби сјетни бјесовити
црни и бијели – наопачке наглавачке
ријечи – мâло слово
Какво ослобођење мука
знати
мука глувота све ће притиснути
читати неће нико
листати Рука
Ово је Кућа


(Из рукописа књиге КУЋА)