КОРАЦИ

ИЛИЈА БАКИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.

ХАРОЛД БЛУМ (HAROLD BLOOM, 1930). Амерички теоретичар, критичар и професор, један од чувене „јејлске четворке“. Најчувенија, и свакако теоријски најутицајније његове књиге јесу Стрепња од утицаја (преведена код нас као Антитетичка критика) и Западни канон, али су у редовном академском оптицају и његове студије о Шекспиру, романтичарској поезији, о Блејку, Шелију, Јејтсу и Воласу Стивенсу. Чувен је као страствен читалац, обдарен невероватном брзином читања, али и као веома пролиферантан аутор и критичар чије оцене умеју да узбуркају духове.

НЕБОЈША ВАСОВИЋ (1953, Краљево). Објавио следеће књиге: Поезија као изванумиште (1983), Струна/Сутон (1984), Со лично (1986), Бразил (1986), Песме за децу и калуђере (1989), Пердидо (1991), Гонг у житу (1991), Музика роба (1992), Талмуд и ја (1992), Седам чунова (1995), Против Кундере (2003), Посечене шуме (2003), Дневник 1. (2004), Лажни цар Шћепан Киш (2004, 2005), Ни љубави ни хлеба (2006). Живи у Торонту.

ГОРДАНА ВЛАХОВИЋ (1946, Руђинци код Врњачке Бање). Дипломирала је на групи  Југословенска књижевност. Члан је редакције књижевног часописа Багдала и члан Удружења књижевника Србије. Објавила је три збирке прича: На ивици сна (2002), На лицима очи (2004) и Истина кад вам кажем (2006). Живи у Крушевцу.

САВА ДАМЈАНОВ (АРХиепископ сава) – Види: Кораци 3-4/2008. 245

СЛАЂАНА ИЛИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.

ТАТЈАНА ЈАНКОВИЋ (1973, Крагујевац). Објавила је књигу прича под насловом Прича Бабиног сина (2008). Живи, ради, чита и пише у Крагујевцу.

НОВИЦА ЈАЊУШЕВИЋ (1944, Селац, Пљевља). Завршио је Филолошки факултет у Београду. Пише поезију и преводи с руског . Песме и преводе објављивао у периодици. Објављене збирке песама Без заклона, Голим оком, Приближно овако. Објављене књиге превода: Алексеј Слаповски – Антиапсурд, Владимир Козлов – Плацкарт. Живи у Београду.

СНЕЖАНА КАЛИНИЋ (1979). Ради на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Бави се теоријом књижевности и превођењем прозних и теоријских текстова са енглеског , француског и руског језика. Чланица је редакције часописа за књижевност и теорију књижевности ТХТ и један од добитника Награде града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2004. годину. Преводила је и тумачила, између осталих, Пјера Бајара, Лубомира Долежела и Џефрија Хартмана.

КОРУНОВИЋ – Види: Кораци 5-6/2009.

МИРЈАНА СИМОВИЋ (1980). Пише поезију. Прва збирка поезије Плочници објављена је у Ужицу 1999. године. Добила је другу награду на конкурсу „Улазница“ у Зрењанину 2007. године. Жири 40. Фестивала поезије младих доделио јој је прву награду; тим поводом, у Врбасу јој је у мају ове године објављена поетска књига под називом ТВ природа.

ИВАНА МАКСИЋ – Види: Кораци 5-6/2009.

НАТАША МАРКОВИЋ (1977). Дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 2003. главни и одговорни уредник Часописа за књижевност и теорију књижевности ТХТ и један од добитника Награде града Београда за стваралаштво младих у области науке за 2004. године. Од 2009. заменик директора издаваштва у ЈП „Службени гласник“. Књижевно-теоријске текстове и преводе објављивала у значајним домаћим часописима.

АНДРИЈА МАТИЋ (1978, Крагујевaц). Аутор је романа Шахт (2009) и Нестанак Зденка Купрешанина (2006). Бави се и проучавањем англо-америчке књижевности. Објавио је више радова из ове области, као и студију Т. С. Елиот: песник, критичар, драмски писац (2007). Живи у Београду.

БРАНА МИЛАДИНОВ (1965), асистент на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду. Бави се енглеским и француским романом XVIII и XIX века, романтизмом и теоријом приповедања.

ТОМИСЛАВ МИЛОШЕВИЋ (1939, Крагујевац). Објавио 13 књига поезије. Заступљен у многим антологијама, награђиван. Објављује у књижевној периодици. Члан Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине. Живи и ствара у Београду.

ЛИЛАНД С. ПЕРСОН (LELAND S. PERSON). Професор је енглеске књижевности и шеф Aнглистике на Универзитету Синсинати. Аутор је књиге Aesthetic Headaches: Women and Masculine Poetics in Poe, Melville and Hawthorne, као и мноштва текстова о америчкој књижевности XIX века.

СКОТ ПИПЛС (SCOTT PEEPLES). Доцент је на катедри за енглески и координатор америчких студија на колеџу у Чарлстону. Објавио је Edgar Allan Poe Revisited (1998) и бројне чланке из енглеске и америчке књижевности.

ШЕЈНДИ РАДОФ (SHAINDY RUDOFF). Израелска англисткиња, прерано преминула 2006. Бавила се америчком књижевношћу и културом XIX века, односима религије и културе, те америчком популарном културом и филмом. На Универзитету Бар Илан основана је школа креативног писања која носи њено име.

СТЕФАН СЛАВКОВИЋ (1986, Београд). Апсолвент је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета у Београду . У слободно време пише и преводи. Бави се музиком, музичким новинарством и критиком.

МИРОЉУБ СТОЈАНОВИЋ (1941, село Држина код Пирота). Редовни професор универзитета, прозни писац и преводилац. Објавио је 18 књига и око 250 огледа, студија и критика из македонске и српске књижевности и културе у домаћим и страним часописима и специјалистичким зборницима. Са македонског на српски језик превео шест књига: једну књигу приповедака, један роман, три драме и једну књигу огледа и критика и приредио за штампу и уредио на десетине публикација.

САША СТОЈАНОВИЋ – Види: Кораци 9-10/2008.

МИРОСЛАВ ТОДОРОВИЋ (1946, Трешњевица код Ариља). Објавио је књиге поезије: Спис ведрине (1978), Испис таме (1990), Летеће бараке, теренци и њи`ове душе (1990), Судњи час (1990), Теренска свеска (1993), Испис таме 2 (1994), Сванућа (1994), Црно у боји (1994), Потоња верзија (1997), Свети мученици (1998), Тамно и дубоко (2002), Земаљско и небеско (2004), После свега (2005), Спрам расутих звезда (2006), и, (2007). Књига критика: У сенци Дамокловог мача, 1. (2009). Превођен је на више језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама, часописима и интернет издањима. Награде: Дрво живота, „Мирко Петковић“, „Милан Ракић“...Живи у Нишу и Трешњевици.

ВЕДРАНА ТРЛЕК (1966, Загреб). Живи у Загребу.

ДАНИЈЕЛ ХОФМАН (DANIEL G. HOFFMAN, 1923). Амерички песник, есејиста и предавач. Титулу и звање америчког Poet Laureate (званичног националног барда) носио је 1973. године. Предавао поезију на универзитетима Коламбија и Пенсилванија. Објавио велики број песничких збирки и неколико књига есеја. Писао је, осим о Поу, и о Бањану, Јејтсу, Грејвсу... Бије га глас да ликом необично подсећа на Поа.