Mihajlo Orlović
OGOVARANjE DUŠE

PESMA JEDNOG MRTVACA

 Kada budem ponovo živ
Oko kuće zasadiću kaktus i drač
Češljugari će se ogrebati
I pevaće pesme mog srca 

Kada budem ponovo živ
Staviću dve travke u usta
Sve ću svetiljke uspavati
I ja ću mirno staviti prst u uvo

 I napokon, ako bih ponovo bio živ
A mislim da hoću, umreću
Kao stari gavran lenj i crn
Al’ s nebom u kljunu 

KAŽI, ŠALjE ME MIHAJLO

 Kad odeš u Beograd svrati kod M. Pavića
Kod njega možeš spavati i jesti
Samo reci šalje me Mihajlo 

Kod njega ćeš najbolje vino piti
i ne započinji priču o jeseni
stari mačor je alergičan na vlagu 

Ne pričaj mu ni o sutrašnjem danu
jer su svi njegovi počeli mnogo pre.

Kod njega se možeš napiti
da niko ne zna
Ne gledaj mu u ženu dok skida hula hop čarape
Matori vrag sve vidi i pamti.
Kad budeš odlazio
ne zatvaraj vrata stražnjicom. 

On će ti najbolje objasniti suštinu kruga

            
        SREĆA SE JOŠ KUJE

 Kovač kuje čengele
Na koje se vešaju zaklane svinje
Dok kuje peva glasno
Ne da nadjača lupu čekića
Već da ga čuje lepa Mara
Trideset joj je leta
Kad je neko upita
Što se ne udaješ
Ona digne suknju do kolena i kaže
Moja se sreća još kuje

 
        OSMEH DEVICE 

Na Grmeču ima jedna stena
Na njoj čuči nešto crno.
To nije gavran Edgar Alan Poa
ni oktobarski zloguk
ni onaj što kradom ulazi u tuđi život
već dremalo
koje iza sebe ostavlja izmet 

Vetar i kiša usput
bez pare očiste vrh 

I tako stena ima osmeh device.

       
      NAMĆOR 

Petar G. mrzi dlake u ušima
jer ne može da čuje šta šapće vetar 

Petar G. mrzi dlake u nosu
jer ne može da udahne
svoj vazduh.

 

Petar G. mrzi dlaku u jajetu
jer je još niko nije video 

Petar G. je napokon poverovao da rđavom k.
i dlaka smeta.

 
              ZAŠTO JE DANE PLETIKOSA UZEO PUŠKU

 Bilo je kako je bilo
dok odnekuda ne doleti
crni gavran
Kako čučnu na granu
gaknu

 Nama se kosa poče dizati
Na jeziku iskočiše crvene ospe
Dane Pletikosa uze pušku
Neko povika
Nemoj, to je samo ptica
Ako si već naumio pucaj joj u pero
Ili je samo preplaši

U međuvremenu gavran je odletio
Mi smo nastavili da gačemo
Ubrzo bili smo jato crnih gavranova
Ljudima oko nas se dizala kosa
Na jeziku iskakale ospe
Dane Pletikosa uze pušku

 
            O VATRI

 Vatru ne gledaj u oči
Ona govori iz stomaka 

Vatru ne udaraj po glavi
Ako si je već udario 

Čuvaj se njenog repa
Vatru nemoj gasiti sam 

Ako si već sam
Zovi nekog da ti pomogne

 
            STRAŠILO

 Čim dozru pesme mog oca
navale vrane 

On posadi u polju strašilo
One ga štipkaju za šešir 

Onda otac sam bude strašilo
vrane mu uprljaju brk 

Odnedavno pesme mog oca
dozrevaju na tavanu 

On sedi na sred polja i smeje se
pokislim vranama 

 
              ZAPIŠANA ZEMLjA

 On mni
Svet se zbi
u tren
kad nakresan
kao mila majka
na sred trga izvadi onu stvar
i zapiša krug
prečnika
dva koraka

Ovo je moje! Ovo je moje!
Vikaše da svi čuju

Pijana odveli su ga u zatvor
a onda na groblje (Tobože: nije znao
gde je prozor, a gde vrata.
Pao je sa trećeg sprata.) 

Iste večeri
Na sred trga
Na ono zapišano mesto
Došao je pas i podigao nogu

 
            ŠUPNjA KUĆA

Kad naumi negde
Stric Uroš moli
Pričuvajte mi kuću 

Smejemo se
Neće kuća pobeći 

Noćas nebo prokišnjava
iznad naših glava

 
              TAJNA VEČERA

 Sedimo oko stola
Čekamo dvanaestog 

Odnekud izbi
Al’ nema onog do njega
Otišao da piša 

Kršimo prste
Krivimo vratove
Dođe. Nema trojice 

Vrnuše se i oni
Nema glavnog

I tako u krug
Svako u svakog sumnja