upravo

pokriti – jasne krvne slike

koje oklevaju da se osuše;

snimci

grudnog koša (sjajne bradavice) leporeli mnoštvo

od inkubatora pod punim pritiskom; to su

novorođenčad, njihove pesnice, upala

u zlatne ramove, deca

ispala iz ramova puzava

gumena creva su to!, glave meduza koje

bujaju i množe se, odatle prebrza

kosa! („dolazimo do zmijoglavih drozdova buonarotija“,

„juče troje pogubljeno – špricem“) – to je

šaka vruća od zamene kateter-kese –

vruća šaka („španski, kako to?“)

UPUTSTVO ZA UPOTREBU

gumeni pončoi razdeljeni b) među škripave

zarazne pelerine c) ukoliko moguće

šaka tableta ALARM, da sad ste uspeli

da mu uterate tu stvar u vene; sa druge

strane (cedulja na prstu, poslednja raz-

glednica): „pokaži malo zube tom goji“ I ZAR

SE SVE TO NE ČINI PRILIČNO ŠPANSKI?

(Za Klausa E. Beriša)

 

prašnjavi valcer

štipanje svetla; u škripi

sunčanog valjka u znoju stisnutog

kapka; lako kamenje u grudima, jedan

laki kamen; zapovednička svetlosna slika

iz spoljašnjih visina (gradi se); visoki

vazduh jedva podnošljivi izgled, svaljeni

zid šake pred očima (izgradnja?), kao pošiljalac

čitam: suzi žedna? isprobaćeš samo

još eho? visoki vazduh tamo se švajcarska

rastvara, kamenjar (pisano), sa kapka

na usne, skočio i zgrabio stenu

posegnuo posrće; prezrivi vazduh, rozi

fos: PRAŠINA! GRADNjA! o tome

javljaju tvoja prašnjava pisma

 

obrve

onda: ti, nesrodna, sa sasvim neiz-

govor, sa tim sasvim neizgovorljivim

očima i imenima i sve to nekako uz

pomoć naših ruku ispred. usne,

i čitanje sa njih: noćna vežba i ovo. noćna

imena, u o-tonu, imaju sličnost to dodajem:

ali kako da ih mi vlasnici šaka sa našim moćima

sličnosti na našem jeziku kadgod nestalo je

pitanja („ne više!“). niko ipak ne opstane

ispod nesrodno začuđenih obrva

 

autopilot. frigijski posao

pravilni letovi. iz kruženja okomiti

podmazati napred nema priče. to dakle

dok-ima-goriva; bez dozvole za

sletanje istorija. neko bilo kakvo

sve, ništa ne znati veliko. orijent nekako,

utvrđenja gradova utvrđenja država mi

prelećemo to, već smo preleteli.

kokpit potpuno bez orijentisanja, kod

drhtavih sve drhtavijih kontrolnih

igala; pregršt lampica; kruškoliko

treperenje, prilično dosta crveno/zelenog.

iza

supercool pilotskih naočara ti high-

techrihthofenićaskajući, boja očne jabučice

veličina zenica neupadljiva. pozadi se

povlači što-se-tiče-same-stvari, sve to super

pijanom, stjuardesa koja umiruje.

dole prašnjave boje, nekako orijent. neki

rečni tok, moguće halis (preleteli?). jedna

krvava reka iskrsava (i nestaje): bez-

dušne vojske u sukobu, delovi te-

la, ljigavo klizavo plutaju. zatim

opet klupe od oblaka, opet nulta vidljivost,

sunce ekbatane crno pod čadorom,

carske vojske u trku, predeli u begu, napred:

buljava sreća taj vaš pogled upravljača bitke,

zvonki glas koji se javlja; jedno

govori-vaš-kapetan: „.. kapetan moira,

stakleni oltar, upravo prelećemo

gordion, niniva 40 stepeni celzijusa,

sunce zrak-zrak, nula

kruženje“

(preleteli).

 

čista salveta (22. 2. 76)

oprezno prevrnute

kašičice;

dva3 dana ranije

1 meko kuvano jaje, kafena kašičica

vode; dvadesetprvog: uveliko

osušeni pokret njegovih usana, njegove

drvene usne, ALI SASVIM IZNENADA!

jednom

salvetom, čistom salvetom sastavljene, poku-

šajipokušaji da mu se podigne vilica,

njegova ćerkaija, kolebljiva, ta

gruba brada!, zatvoriti tu mrtvačku rupu!

SALVETA SLUŽI ZA BLEDILO I

hladni

listovi, možda tridesetpet stepeni, te

tanke natkolenice „moj rak“ sasvim

zbunjeno činimisedasam

popio voćni čaj baka

sasvim zbunjeno na tremskom svetlu;

vidljivo rasplinuto, deblo jezika.

(Za dr Ernsta Matijasa)

 

TOMAS KLING (THOMAS KLING, 1957-2005) – odrastao u Hildenu, završio gimnaziju u Diseldorfu, studirao germanistiku, istoriju i istoriju umetnosti u Kelnu, Diseldorfu i Beču, zatim dugo živeo u Finskoj. Od 1983. prezentuje svoje pesme prvo u Beču, a zatim u Rajnlandu na otvorenim čitanjima koja su često imala karakter performansa. Često je nastupao zajedno sa džez bubnjarem Frankom Kelgesom. Umro od raka pluća. Kritičar Mihael Braun naziva Klinga „nesumnjivo najznačajnijim pesnikom svoje generacije“. Nastavljač je tradicije Majrekerove, Jandla, Celana, kao i bečke grupe oko Artmana i Bajera. Klingova poezija izvršila je nemerljiv uticaj na nemačko pesništvo posle 1990. godine. Performativni element i „arheologija jezika“ sa zvučnim i ritmičkim efektima demontirane sintakse, sve to postoji uporedo sa bogatom smisaonom asocijativnošću. Ne treba zanemariti ni Klingovu harizmatičnu pojavu, nekonvencionalne i ponekad skandalozne nastupe, čudan spoj učenosti i profanosti.

Izbor, prevod s nemačkog i beleška

Marko Stojkić