SONjA ATANASIJEVIĆ (1962, Lebane), romansijerka i pripovedačica. Objavila je sledeća dela: romane Oni su ostali (1995), Crveni krug (1997, 2007), Bekstvo iz akvarijuma (2003, 2005), Narandže za Božanu (2004, 2005) i Ko je ubio Alfija (2010) i zbirku priča: Krilata tuga (2005). Živi u Beogradu.

MILETA AĆIMOVIĆ IVKOV – Vidi: Koraci, 11-12/2010.

ILIJA BAKIĆ – Vidi: Koraci 11-12/2010.

NEBOJŠA DEVETAK (1955, Mala Gradusa, Banija). Piše pesme, prozu i književnu kritiku. Objavio je knjige pesama: Presudna žeđ (1984), I druge bolesti, (1980), Nepoželjni gosti (1984), Zaustavljena projekcija (1988), Ključanica (1991), Žuđeno vojevanje (1995), Rasulo (1997), Licem prema naličju (2004, izbor), Koraci bez odredišta (2004, izbor), Bore i brazgotine (2005), Uzalud tražeći ono čega nema (2008) i Omča za voštanicu (2009); knjiga proze: Razgrtanje pepela (1998). Priredio je: Antologiju srpskog pjesništva u Hrvatskoj dvadesetog vijeka, (2002), Drumovi su naša otadžbina: pesme srpskih pesnika o seobama, izgnanstvu, izbeglištvu i ostalim nesrećama bezdomničkim (2006), Znam da nas ima (izbor najlepših pesama Festivala jugoslovenske poezije mladih od 1968. do 2008), (2008). Za poeziju je nagrađivan na Ratkovićevim večerima poezije, Borskim susretima balkanskih književnika, Zlatnom strunom Smederevske pesničke jeseni, Pečatom varoši sremskokarlovačke, nagradom „Braća Micić“ i „Milan Rakić“, kao i Zmajevom nagradom. Glavni je urednik časopisa Trag. Živi u Vrbasu.

NIKA DUŠANOV (1978). Diplomirao je srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Objavio je zbirku pesama Bacač noževa (2005). Objavljivao u književnoj periodici. Svojim pesmama zastupljen je u Zborniku novije novosadske poezije Nešto je u igri (2008).

MILAN ĐORĐEVIĆ (1954, Beograd), pesnik, pripovedač, esejista i prevodilac. Knjige pesama: Sa obe strane kože (1979), Muva i druge pesme (1986), Mumija (1990), Ćilibar i vrt (1990), Pustinja (1995), Čiste boje (2002), Crna pomorandža (2004), Vatra u bašti (izabrane pesme objavljene kao dobitniku Disove nagrade (2007), Radost(2008).

Knjige priča: Glib i vedrina (objavio pod pseudonimom Milan Novkov, 1997), Slepa ulica (2002), Majmun (2006) (prevod na slovenački objavljen 2009); knjiga eseja Cveće i džungla (2000); knjiga izabranih pesama Pustinja i pomorandža objavljena u elektronskom obliku u ediciji Metafora na sajtu www.metafora.com; izbor pesama Pjesme sa uporednim prevodima na engleski jezik, objavljen je u izdanju Hrvatskog PEN-a (2006). Roman: Ruševina (2009). Dobitnik je nagrada „Vasko Popa” (2005), Disova nagrada (2007), „Branko Miljković” (2009) za poeziju i stipendije nagrade „Borislav Pekić” za koncept romana Ruševina (1998) i nagrade Istok-Zapad (2009) za isti roman. Društvo slovenačkih pisaca dodelilo mu je povelju Oton Župančič (1989) za prevodilački rad. Bavi se prevođenjem sa slovenačkog i engleskog jezika. Poezija, priče i tekstovi prevođeni su mu na engleski, nemački, slovački, rumunski, mađarski, portugalski, poljski, makedonski i slovenački jezik. Prevedene knjige su mu objavljene u Sloveniji i u SAD.

DRAGICA S. IVANOVIĆ (1971, Šabac). Diplomirala i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavila tri zbirke poezije, dva priručnika za gramatiku i pravopis srpskog jezika, i studiju Osvešćeni zaborav: imanentna poetika Branka Miljkovića. Priredila dve antologije (kratka ljubavna priča i ljubavna pisma). Prevodi sa ruskog, poljskog i nemačkog.

NOVICA JANjUŠEVIĆ (1944, Selce kod Pljevalja). Gimnaziju završio u Pljevljima, a Filološki fakultet u Beogradu. Piše poeziju i prevodi sa ruskog. Pesme i prevode objavljivao u periodici. Objavljene knjige pesama: Bez zaklona, Golim okom i Približno ovako(Verovatno tačno). Knjige prevoda: Antiapsurd Alekseja Slapovskog i Plackart Vladimira Kozlova.

BOJAN JOVANOVIĆ – Vidi: Koraci 11-12/2008.

JELICA KISO (1979). Piše poeziju, prozu, dramu i likovnu kritiku. Dobitnica književne nagrade Ulaznica 2009 (prva nagrada za poeziju). Zbirka poezije Crna sreća, osvojena na konkursu Prvenac (SKC Kragujevac, 2010). Jedan od osnivača književno-umetničke asocijacije „Klub 9’’, kao i likovnog udruženja „GnH”. Bavi se video instalacijama. Član neformalne grupe umetnika „Vir”.

ALEKSANDAR KOSTIĆ (1973, Užice). Na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio osnovne i postiplomske studije. Prevodio je sa italijanskog jezika (Eko, Manganeli, Malerba).

JELENA LENGOLD (1959), pesnikinja, pripovedačica, romansijerka. Knjige pesama: Raspad botanike (1982), Vre- teno (1984), Podneblje maka (1986), Prolazak anđela (1989), Sličice iz života kapelmajstora (1991). Za knjigu pesama Sličice iz života kapelmajstora dobila je nagradu „Đura Jakšić”. Knjige priča: Pokisli lavovi (1994), Lift (1999), Vašarski mađioničar (2008, 2009) i Pretesteriši me (2009). Za knjigu priča Vašarski mađioničar dobila je nagrade „Žensko pero“, „Biljana Jovanović“ i „Zlatni Hit Liber“. Roman: Baltimor (2003). Proza i poezija Jelene Lengold prevedeni su na engleski, italijanski, danski, francuski, bugarski, rumunski, ukrajinski i češki jezik. Njene priče zastupljene su u više antologija i panorama savremene srpske književnosti objavljenih u Srbiji i svetu. Živi u Beogradu.

RADMILA MEČANIN (1953). Diplomirala i magistrirala na Filološkom fakultetu u Beogradu (Grupa za jugoslovenske i opštu književnost). Prevodi sa ruskog jezika, teoriju književnosti i prozu. Neki od mnogobrojni objavljenih knjiga prevoda: Estetika J. Borjeva, Poetika sižea i žanra O. Frejdenberg, Istorijska poetika N. Veselovskog,Škola za ludake S. Sokolova, Jare u mlaku J. Poljakova, Sanjka Z. Prilepina, Istorijska poetika epa i romana J. Meletinskog, Posle budućnosti: sudbina postmoderne Mihaila Epštejna, itd. Živi u Beogradu.

TANjA MILUTINOVIĆ. Piše poeziju i prozu. Sarađuje sa brojnim književnim časopisima i novinama. Za- stupljena u mnogim zajedničkim zbirkama i zbornicima. Osvojila Prvu nagradu iz oblasti kratke prozne forme na Svetosavskom književnom konkursu u Knjaževcu, 2007; Prvu nagradu na konkursu za najbolju kratku priču Narodne biblioteke Bor, 2007; Drugu nagradu za poeziju, na konkursu „Rade Tomić“, 2007. i bila finalista Smederevske pesničke jeseni „Zlatna struna“ 2007. i „Lenkinog prstena“ 2009.

MILAN MICIĆ (1961, Zrenjanin). Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je većeg broja knjiga sa temom iz istoriografije i istorijske esejistike, knjiga poezije i proze; dobitnik je književne nagrade „Stevan Sremac” i član Društva književnika Vojvodine.Autor je osam knjiga poezije: San nema meseca (1990), Molitve uspavanoj svetlosti (1994), Gorka radost (1996) Molitva barci koja odlazi, (1999), Rakijamojih đedova (2001), Na usni moga đeda cigara zavijena (2004), Naš mozak je krijumčarena roba (2006) i Mi smo mila zenitistički svet (2008). Objavio je dve knjige istorijskih eseja: Krugovi vremena banatskih Srba (2002) i Bećarac i seferini (2008). Prevođen je na rumunski jezik.

LIDIJA MUSTEDANAGIĆ – Vidi: Koraci 11-12/2008.

BORIS NAD (1966, Vinkovci). Studirao u Zagrebu i Beogradu, diplomirao na Beogradskom univerzitetu. Od 1994. godine objavljuje eseje i članke u domaćoj periodici. Prozu, poeziju i eseje objavljivao u više časopisa i internet portala i u on-lajn časopisima Prozaonline, Art-anima, Tvorac grada, Tvrđava i Srpski list. Do sada je objavio sledeća dela: Vreme imperija (2002), izbor (geo)političkih ogleda, sa predgovorom Dragoša Kalajića; Gozba pobednika (2005), kratki roman s epsko-fantastičnim sižeom; Nova Itaka (2007), izbor eseja, pesama, priča i kratkih proza; Nemi bogovi (2008), kratke proze; Povratak mita (2010), Postapokalipsa (2011), ogled. Eseji su mu prevođeni na engleski.

SRĐAN ORSIĆ (1987, Vukovar, odrastao u Dalju). Diplomirao na Odseku za srpsku književnost i jezik Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Objavio zbirke poezije: Mesečar (2008) i Svetlomračja (2011). Poeziju, prozu i radove iz struke objavljuje u periodici i na internet portalima. Dobitnik druge (2009) i prve (2010) nagrade na Festivalu poezije mladih u Vrbasu, te nagrade za poeziju „Janoš Siveri“ (2011).

ČARNA POPOVIĆ – Vidi: Koraci 11-12/2010.

VLADIMIR RANKOVIĆ (1973, Kragujevac). Diplomirao je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek Primenjena grafika, atelje Grafika i knjiga, u klasi profesora Milice Vučković. Radi na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, na Odseku za primenjenu umetnost, kao docent za predmet Grafika i grafičke tehnike.

DANKO STOJIĆ (1958). Diplomirao filmsku i TV režiju i magistrirao filmologiju na FDU (Beograd). Objavio četiri knjige iz oblasti teorije filma, petnaest proznih knjiga, jednu zbirku filmskih scenarija, dve knjige književnih kritika, zatim jedno naučnopopularno delo. Priredio dve knjige grupe autora. Prisutan na stranama četrdesetak časopisa. Član je UKS.

MARKO STOJKIĆ – Vidi: Koraci, 3-4/2011.

DUŠAN STOJKOVIĆ – Vidi: Koraci 3-4/2011.

ALEKSANDRA STOLIĆ (1989). Piše prozu, likovnu kritiku i eseje o slikarstvu. Student je treće godine istorije umetnosti. Živi u Kragujevcu.

ŽELjKO TIMOTIĆ – Vidi: Koraci 7-8/2009.

EROL TUFAN (1959, Gostivar, Makedonija). Od 1966-1992. živeo u Skoplju, gde je završio Pravni fakultet. Profesionalno se bavio politikom i novinarstvom. Objavio oko 50 političkih i filozofsko-književnih eseja u tadašnjim časopisima i štampi. Od 1993. živi u Turskoj, Ankari, Konji i, konačno, Istanbulu. Radi kao samostalni advokat u jezgru evropskog dela grada. Godine 2006. na makedonskom jeziku u Skoplju je objavio knjigu književnih eseja Knjigoljubac. Učesnik na više pesničkih i esejističkih skupova u Balkanskim zemljama. Piše i prevodi na turskom, makedonskom i srpskom jeziku.

ENES HALILOVIĆ (1977, Novi Pazar), pesnik, pripovedač i dramski pisac. Objavio knjige pesama: Srednje slovo, Bludni parip, Listovi na vodi (četiri izdanja); proza: Potomci odbijenih prosaca i Kapilarne pojave; drame: In vivo i Kemet. Prevođen na engleski, njemački, španski, francuski, poljski, rumunski, ukrajinski, mađarski, slovenački, letonski, albanski i makedonski jezik. Osnovao je novinsku agenciju Sanapress, književni časopis Sent, časopis za književni intervju Eckermann. Živi u Novom Pazaru.

SONjA ŠLjIVIĆ (1981, Beograd). Završila je master studije na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na katedri za Srpsku književnost i jezik. Objavila je zbirke pesama: Pre i nakon pesme (2001) i Zid bez plača (2006). Objavljivala je u časopisima i periodici.

 ANDREA ŠUPUT (1987, Sombor). Diplomirala je na Katedri za hungarologiju Filološkog fakulteta u Beogradu. Trenutno je stipendista instituta „Balint Balaši“ u Budimpešti, gde se specijalizira za oblast književnog prevođenja. Prevodila je odlomke iz dela značajnih mađarskih pisaca kao što su Adam Bodor, Šandor Marai, Imre Kertes, Ivan Mandi i mnogi drugi. Živi u Beogradu.