Milan Micić
JAROVEČKA TUGA

RADOST U BIDGOŠĆU

U Bidgošću u zimu te 1933. godine pijanci su bili lepi kao smaragdne lule.

Na ulicama grada te zime šili su novi smeh od ostataka starih veština i jurili su pse koji otkrivaju sreću i odana prijateljstva.

Napadajući vesela raspoloženja grupe pijanaca, poput rojeva pčela, okupljali su se na gradskim trgovima i u parkovima i okupani hladnom votkom međusobno su prepoznavali prastari jezik dužan da podstiče glad.

Te zime čete pijanaca u Bidgošću bile su neverovatno srećne u neutešnom plaču.

Njihovi snovi bili su buve koje skaču unatrag.

 

JAROVEČKA TUGA

U Jarovecu 1906. godine ljudi su zadocneli da postanu mravi i ostali su samo obična roba i stid.

U sumracima te godine pozirali su kraj stočića sa punčom obasjani dubokom tajnom i skupim rečima, nesalomljivom voljom i nespretnom muzikom, i senkama noseva koji su im bili putokaz.

Niko od njih te godine nije mogao da postane mrav. Ni mleko zvezda. Ni istorija trešnje.

Čak ni prastari novčić sa srećnim licem psa.

 

POEMA O DEVOJCI SA KIKAMA

Fridrih Fulst umotao je svoju malenkost kao poklon i „poklonio se„ salcburškoj pijanistikinji Eleonori K.

Bila je to godina 1901. kada je završena hemijska reakcija pretvaranja slikara u obične darove.

Ona je trajala zajedno sa simuliranim starenjem gospodina Fulsta bogatog dijagramima lažnog iskustva.

Njegov savršen potez sa početka priče opčinio je devojku sa kikama.

 

PRVI KADAR U RIGI

Juris Kaunis, građanin Rige, 6.oktobra 1913. godine svečano je uspravio uši.

Taj čin snimljen je filmskom kamerom tek pristiglom iz Hamburga.

Tom prilikom snimak se udvarao prizoru, a J. Kaunis bacio je moćnu pljuvačku u vodu riške luke.

(Trava koja je pripadala licu građanina Kaunisa tog dana težila je ka nedostižnim visnama)

Bio je to čist i prozračan dan u Rigi, uhapšen poput donjeg veša.