Balša Rajčević

MOZAIČAR TANASIJE STOJIĆ RUZMARIN

Mozaici sklada, lepote i snage

Mada se mišljenja istoričara umetnosti i teoretičara dosta razlikuju povodom značaja umetnikove biografije u tumačenju njegovog dela, naše mišljenje je da odnos života i dela zapravo ima relativnu važnost. Korelacija među njima može biti manja ili veća, važnija ili manje važna. Život umetnika u nekim slučajevima može dosta pomoći da se bolje razume delo, ali u drugim – ne! Međutim, kod Tanasija Stojića Ruzmarina se uticaj njegove religioznosti i naglašenog rodoljublja dosta prepoznaju u delima, pre svega u tematskom i sadržajnom smislu, ali i

u njihovoj namenskoj funkciji. Jer, on je veliki broj mozaika izveo baš u manastirima i crkvama, iskonski zavičajnim mestima ove stare vizantijske tehnike. Ali, kreativnost ovog umetnika ne ograničava se samo na stvaranje mozaika nego se iskazuje i u njegovom uljanom slikarstvu – bolje reći gotovo „na svakom koraku”! U njegovoj kući, dvorištu, terasi, naročito toplom enterijeru njegovog doma, kreiranog i izvedenog u tradicionalnom etnološkom duhu starih srpskih kuća!

Tanasije Stojić Ruzmarin je završio Akademiju primenjenih umetnosti. Desetak godina je živeo je i radio u Italiji – Milanu. Dobio u toj zemlji nekoliko uglednih nagrada: Scarpina d’ oro, Italia artistica, zlatnu medalju „Đuzepe Bacoli”... Navešćemo bar neke od najznačajnijih Stojićevih mozaika: Mileševa hotel u Prijepolju; dva mozaika u hotelu „Moskva“, Beograd; u JIK banci u 187 Paleta Makedonskoj, Beograd; u hotelu „Park” u Ivanjici; u hotelu „Zelengora” u Kragujevcu; u banci u Požegi; triptih Uzletanje, Komanda vazduhoplovstva u Zemunu; Ikar, u Aeroinženjeringu/sada BK televiziji, Novi Beograd i brojne druge.

Među navedenim mozaicima jedan od najlepših i najekspresivnijih je mozaik velikih dimenzija izveden u hotelu „Zelengora“ u Kragujevcu. Upečatljiva je i gotovo nezaboravna impresija koju ostavlja na posmatrača.

2.

Poznavalac umetnosti ne može da pomisli na Tanasija Stojića Ruzmarina i njegove mozaike izvedene „vizantijskom tehnikom“ ubacivanja, ubadanja kamena u svež malter, a da mu se odmah ne probudi poetski doživljaj o kamenu i njegovom preobražavanju u rukama jednog izuzetnog čarobnjaka. Nije nimalo preterano ako kažem da je Stojić stvorio jedan poseban i veliki čudesan svet „kamenih slika”. Da su njegovi mozaici često veličanstven praznik, ozarena i nadahnuta svečanost, nesvakidašnji užitak oblika i boja za oči ljubitelja umetnosti.

Najbolji među njima – poput onog izvedenog u hotelu „Mileševa” u Prijepolju; već hvaljenog iz hotela „Zelengora” u Kragujevcu – puni su nekog oslobođenog unutrašnjeg naboja, vitalizma i dinamike. Doživljavaju se kao oličenje neke neuhvatljive snage, izražene sredstvima umetničkog jezika. Ali, pre svega, produženom potencijom prirodne snage samog materijala, koji umetnik oseća i zna da koristi u funkciji željene umetničke ekspresije. Iako uglavnom apstraktni – ređe figurativni – Stojićevi najbolji mozaici puni su simboličkog značenja

i mogućih vizuelnih i sadržajnih asocijacija. Dovoljno bi bilo da je autor izveo kao ostavštinu za kulturno umetničku istoriju i potomstvo, i samo opisani prijepoljski mozaik. A da ne govorimo da Stojićev opus, ma koliko to zvučalo neverovatno, obuhvata do sada sedamdeset i dva izvedena mozaika – dovoljan broj da se popuni jedan poveći muzej! I ti drugi, manje-više su impresivnog umetničkog  dometa. Njihove dimenzije su uglavnom velike i većinom su postavljeni u javnim prostorima.

Za Tanasija Stojića, često, svaki komad kamena (uglavnom sige) u njegovom pronađenom prirodnom, nepromenjenom obliku i dimenziji, upotrebljiv je po sebi, ako odgovara autorovom izbirljivom estetskom i izražajnom kriterijumu, prilagođenom njegovoj osnovnoj zamisli i umetničko-izražajnoj nameri. Umetnikov izbor gde, kad, zašto i kako upotrebiti komade ponuđenog materijala je

primaran i odlučujući – i pored primetne doze prividne svežine, spontanog i brzog razmišljanja u radno-izvođačkom procesu, kao i naglašeno prirodnog izgleda ovih mozaika – takav pristup ne dozvoljava nikakvu anarhičnost, kao ni, u estetskom i likovnom smislu, neosmišljenu improvizaciju.

Zahvaljujući opisanom načinu i postupku izrade mozaika Tanasije Stojić je, ako možda ne u svetu, ali kod nas prvi uveo novinu unošenja neobično krupnog kamenog „zrna“ u mozaičku strukturu.

Veliki francuski estetičar Anri Fosion u odeljku svoje poznate knjigeŽivot oblika, kad piše o materijalu u skulpturi, zapaža da svaki pronađeni prirodni oblik poseduje izvesnu samosvojnu inicijalnu, oblikovnu i duhovnu potenciju. Zadatak je umetnika da je oseti, otkrije i produži odgovarajućom doradom i tretmanom. Možda i ne znajući za ovo Fosionovo zapažanje, Tanasije Stojić to često postiže u svojim mozaicima ubacivanjem gotovih, pronađenih, prirodnih i nepromenjenih oblika sige i drugih odlomaka kamena, ali koje bira iz gomile ponuđenog materijala, kao i mesta u koja će ih ugraditi, u postupnoj gradnji buduće mozaičke celine.

Pored korišćenja cepanog i opisanog gotovog, datog „zrna“ kamena, Stojić iste kombinuje i sa komadićima muranskog stakla različitih oblika i veličina, da bi tako postigao mozaičke efekte srodne kolorističkim akcentima u slici, a takođe, i kao kontrastne fragmente ili detalje: njihovu glatkoću, često prozirnost kao i staklasti sjaj u odnosu na mat, rapav i suv efekat kamena.

Izražajne kontraste Stojić postiže i koherentnim površinama kamena ili mermera u odnosu na partije porozne i šupljikave sige, koju često koristi i zbog njenih prirodnih, samosvojnih estetskih i ekspresivnih svojstava.

U Ruzmarinovim mozaicima – zbog opisanog načina izvođenja, kombinovanjem različitih oblika i veličina lomljenog ravnog kamena sa manjim ili većim komadima ispupčene i amorfne sige – ima često vizuelnog dejstva sličnog nekom prasku, erupciji i zračenju. Fizički – oni postaju gotovo pravi reljefi sa visokim prostornim ispadima, bubrenjima i iskakanjima iz ravne površine, iskoračenjima iz ustaljenog mozaičkog reda. Tako se T. Stojić u svojim mozaicima oslobodio od uobičajene, mozaičkom mediju često prirodno svojstvene monotonije – ali im je tako podario vitalizam, dinamičnost, svojevrsnu ekspresivnost i snagu.

U stvari, Stojić je u svojim mozaicima objedinio osnovne tehničke principe klasičnog mozaika ravne, postupno građene površine, sa reljefnim, skulpturalnim, često i pikturalnim vrednostima.

Ako je jedan od najlepših, čuvenih starorimskih mozaika iz Susa u Tunisu karakterističan i gotovo jedinstven primer suptilne izrade od najsitnijeg kamenog zrna (kojim se, u izvesnom smislu, postiže nekarakterističan za mozaik iluzionistički „realistički efekat“) – onda bi se mozaici Tanasija Stojića mogli uzeti kao karakterističan, suprotan primer modernog, apstraktnog mozaika naglašeno krupnog mozaičkog zrna.

Taj primer najbolje pokazuje da se i mozaik, u duhu novog vremena, radikalno razvijao i menjao zahvaljujući inventivnim autorima, kao što je Tanasije Stojić.

Da zaključimo ovaj esej lepim rečima mr Slobodana Mileusnića: „Stojićevo sveukupno stvaralaštvo po umetničkom izrazu, monumentalnosti i duhovnom iskazu, jeste njegova molitva i uzdarje Svevišnjem za ovozemaljska dobra. To je njegova lepota i žrtva, ali i duhovna refleksija za dobijeno i doživljeno. Za njega je kamen sve (svetinja): materijal i boja, oblik i izražajnost. Njegova tvrdoća (čvrstina) je za Ruzmarina izazov, a njegova vremenitost vraćanje ka prapočetku, ali i produžetak ka večnom”.

U jednoj kratkoj novinskoj zabelešci Stojić je izjavio: „Shvatio sam da kamen nije hladan – već je, naprotiv topao“. U ovoj kratkoj izjavi, pohvali materijalu, umetnik možda zaboravlja da mu je on lično, umećem svoje kreativne i duhovne snage udahnuo tu toplinu. Ili, bolje reći, probudio u njemu (kamenu) uspavanu prirodnu toplinu, kao i njegov iskonski vitalizam. Jer, setimo se da je Jovan Dučić jednom napisao: „Stvari dobijaju boju koju im daje ljudska duša”!

U slučaju T. Stojića imamo prvo sugestiju i dejstvo umetnikove nadahnute duše i posle dušu primaoca na koju se izraz prve prenosi kroz lični doživljaj.

A taj doživljaj je u našem slučaju, kako već rekosmo nešto drugačijim rečima, impresivan i upečatljiv!