КОРАЦИ

Nika Dušanov
MRTVI

 GAVRAN

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling...

E. A. Poe, RAVEN

Noć je mrtva.

Raznesena tela drugova

Leže po uglovima sobe.

Uzalud skrivaš svoje draži, ptico.

Kolutaš očima.

Pod crnim ogrtačem

Ja slutim tvoje tople snage.

Milujem tvoj lešinarski vrat.

Šapućem ti nežnosti u duplju uha.

Strasno lovim tvoje

Koštane usne.

Noć se slomila, ptico,

Tvoje Ne____________! ovde ne znači ništa.

Ovde zidovi nežno gore,

A umrle nade šire miris mrtvačkog parfema.

Ne uzleći.

Hodajmo zajedno do postelje.

Ti, devica, strvinarskim gegom,

Ja, nikad više u ljubavničkom strahu.

Smešna noć.

Lešine drugova podižu zavese.

Sečivom kljuna

vadiš iz mene zvezde.

 

DIM NAD OSTEUROPOM

Onaj oblačić dima beše nekad sto

Za kojim je sedeo Direktor pošte.

Onaj izvijeni pramičak bio je

Poštansko sanduče

Kojeg su zapišavali psi

I grizli nestrpljivi igrači

Državne lutrije.

Brodići koji su kanalom

Vozili ugalj

I pijane Upravnike biblioteka

Što su u kabinama skidali gaćice

Maloumnim ćerkama neizlečivih alkoholičara

Sad su lenja izmaglica na vodi.

Dim su i pojasevi za spasavanje

Bačeni ulepljenim kosama

I naduvenim stomacima

Dim su njihove bolničke patike

Oštre ukosnice za bekstvo

Narukvice sa ispranim brojem.

Gusti dim je nad Gradom

Koji se dičio Poštanskom

Zgradom i Maloumnim devicama

Ludnicom i Bibliotekom.

Na crnom zgarištu

Kao aveti

Lutaju njegova idiotska deca.

 

PRED VRATIMA OSTEUROPE

Možda je čedo,

Dobrodošlo nedonošče

Divnih manira

Ostavljeno u košari sa dirljivom porukom

Možda je prijatni namernik

Sa dobrim vestima o životnom osiguranju

Možda je nesrećnik

Gladan i umoran

Tužnog pogleda i zamotanih stopala

Uboga duša pred našim vratima

Možda je utopljenik možda poginuli biciklista

Možda osuđenik na smrt ili prosto

Lutalica

O,

Otvorite,

Otvorite vrata

Krematorijuma.

 

 ZAŠTO SAM UMRO?

Otkud to?

A tako štovah falusne simbole:

Planina, Drvo, Putokazi, Antene

Nađoše se u Šumi i Tanjiru.

Pesma se smejala,

Jarčevi kašljali.

Suze su silazile niz dimnjak,

Vatre cvrčale.

Đavo je bio pečen i hrskav.

Plesači, Neevropo,

Treći svetovi golišavih stomaka,

Ne dajte svog sina centralnoevropskom grobu

Sklonite smrdljivo grobljansko cveće sa mog vrata

Oduvajte muvu sa mog čela

Iz ruku mi izvadite krst.

Bacite me na krošnje

Gimnazijskog parka

Neka se vrtlože

Crni elektroni

Vrana

Oko moje atomske duše.

Recite majci da je rodila kukuruz.

Neka se smeje.

 

EDIP NA MINI-GOLF PLANETI MARS

Sakuplja loptice

I baca ih u prašinu.

Raduje ga taj pufnasti zvuk,

Oblačići crvene boje koje

Zamišlja u vazduhu.

Riđe vlasi pokrivaju mrlje

Njegovih očiju.

Rumen je od tla na kom spava i

Ima vlažni beleg

Na haljini ispod stomaka.

Vreme je za šetnju

Po prašini.

Stigao je novi model Sfinge.

Ne obazire se na Pitagorejce

koji psuju za njim

dok im gazi trouglove i krugove.

Arhimedu je svejedno,

Izlapeo je i samo prdi u prašinu.

Nova Sfinga je strašna i ozbiljna.

Presijava se od jeftinog cinka.

Njena zagonetka je uvek ista.

Edip je papagajski rešava.

Čitava Akademija sa staračkim naporom kliče.

Edip se čelom naslanja na jonski stub

Od plastike.

 

GASPARD DE LA NUIT

Ondine

Šetali smo oko jezera

glupog i dosadnog

provincijskog

bez života

nezanimljive površine

Aleksandra je bila

glupa i dosadna

provincijalka

bez života

nezanimljive površine

Prvo poželeh da ovo dvoje spojim u jedno

uz strahovit pljusak vode...

Ali tad videh vašku

u njezinoj kosi,

A u jezeru

zaškripaše vrata hladnjače.

Žao mi je, Aleksandra, tvog ranjenog temena,

Žao mi je kože što se raspada i bubri.

 
              MRTVI

Patrik

Muve sleću na njegov leš.

Ulaze u nozdrve.

Obleću palac koji štrči iz rupe na čarapi.

Parmezan prosut na podu i po njegovoj retkoj kosi.

Tepih natopljen ustajalim pivom.

Na mestu gde se srušio

ispod njegove glave

je mala lokva krvi

izmešana sa starim mrvicama hleba.

Euharistija za žohara koji ide u njegovom pravcu

i stupa brojnim nožicama

kao u maršu.

Stevan

U krilu mu novine

i kesica čipsa.

U poslednjem noćnom autobusu

ovaj leš sedi

zavaljene glave preko sedišta

i otvorenih usta.

Za uhom mu je cigareta

koju Cigančići pokušavaju da ukradu.

Ali jugoslovenski drumovi koje autobus gazi

odskaču i gibaju se

Pa Stevanova glava šeta

i udara o staklo

snažno kao rudari Čehoslovačke.

Sergej

Ovaj leš srećemo u bioskopu.

Prodaje karte.

Iz nekog razloga omiljen među omladinom,

omražen među starcima bez strpljenja.

Naslonjen je na šaltersko staklo temenom,

a njegove oči su uprte u posudu

za novac.

Dok pod njegovim nosem zveckaju i šuškaju

gotovinom

on je nedodirljiv.

Samo jakim lupanjem o šaltersko staklo

njegova glava spušta se niže.

Borba pred tablom