Dejan Đorđević
DA IZVRIŠTIMO PESMU

 DOGOREVA

 Noćas je negde pala zvezda

i kap kiše pogodila je pticu u letu

da me nebo hoće kao stradalnika.

Sanjam telo usamljeno

nebu i zemlji grč da vratim.

Ponovo dogoreva.

 DA IZVRIŠTIMO PESMU

 Da izvrištimo pesmu.

Da je pošaljemo

U goru za vodu.

Celom svetu

U oči da je kažemo.

Pa da se uspavamo

Neiskusni i obični.

Jer jednoga dana

Svakako,

Tamo gde je bila pesma,

Stajaće pesnica.

 SLIKANESLIKA

 List pšenice

I zrno paprike.

Na slici kokoška.

Dva stiha,

Linija ne posustaje.

U gradu plava smrt

I bela romantika.

Vrabac u ruci.

 MI SMO PRONAĐENI

 U izgubljenom svetu

Mi smo pronađeni.

Ako nas nema u ovom vremenu

Ima nas u drugom.

Tišina u nama

Na pesmu je osuđena

Reč po reč.

I evo nas na vrhu ćutanja.

 SEDAM OBRAĆANjA MARIJI

 Prvo

Draga Marija, i danas je kišno kao i juče. Kišni čovek

piše kišnu pesmu, okišio se u ovo ljubavno doba. Znam

da su sve emocije mokre. Prokišnjava glupost.

 Drugo

Odigralo se kako je bilo zapisano. Ostatak tebe i mene

samo na nas liči.

 Treće

Na nebu crna tačka od ljubavnog krika, usamljeni oblak

i tvoje bledo lice. Sve počinje i završava se

neverstvom. Bila je pesma i ti si bila u njoj. Kad sve

izgubim, opet sam na početku.

 Četvrto

Korak na sivom kraju večnosti: zaljubiti se u sebe,

prespavati noć i obećano jutro dočekati u zagrljaju

dubine sopstvenog uma.

 Peto

Prostor je slojevit, a verige vremena sputavaju. Treba

ljubav oboriti, izboriti, razoriti.

 Šesto

Ja više ne umem da volim, a ne umem ni da ćutim o

ljubavi.

 Sedmo

Draga Marija, ovde je vlažno i nepodnošljivo. Neko je

sve vreme plakao. Udaj se za Majakovskog. Kad ja gubim,

gubi moje srce. Kad on gubi, gubi istorija.