Radivoj Šajtinac
U PAKLU PRINUDNE ORFIČKE OPSTIPACIJE

 Ostrugano s naslovnih strana

O, da, poeziju već svi pišu

proročki se ostvaruje ropac

o beskraj Obešenog

emotivna nepismenost

racionalni oportunizam

završio je i iscrpeo

sve gravitacije, odbacio

sva pakovanja,

sve apsolutne premise

filozofija, Bog, Narod,

Ludilo, pojedinac

Poezija – to lagodno,

nemotivisano beščašće

Eto sajmovi, kampovi,

Festivali, zborišta,

Koncepti, performans

Instant muze

Krokodilske suze

Reperi, kastinzi

za bljutavu dugotrajnost rimovanja

i buljooke karaoke za antologijska štimovanja

očerupati uboga božanstva bezrazložnosti

samojestivim učiniti jezik

grilovati asocijaciju,

dati metafori dohvatljivost

dvopolnog relaksa

orfičko približiti smradnom

iz neizuvajućih patika

postati hermeneutički demokrata

a ostati rigidni luftimud

navodna borba receptivnih terijera

protiv starinske vladavine enterijera

a!? Drmaju rime ko kaćuše

ko u repera jaja i minđuše...

približiti, bato, one semantičke kaveze

raskrinkati, bolan, taj diskurs, taj ćumez

razjebati, jašta, gamad iz podteksta

il se, lagacko, strmeknuti temom

more, da se s onim kurcunepojamnim

više ne zamajujemo

il, ne dao ti Bog

Rider tih

Neki bljutavi slobodan stih

Jerbo to baš svaki ume

Da ne razume.

Zato, još ko svetiljka obešenom

do kraja da Ti priznamo,

ne samo da Je svi pišu

već Je igraju, podriguju, razmazuju,

povraćaju, pišaju, pucaju i prete,

interaktivno masturbiraju

sparujući, dvosmerno osemenjujući,

diskvalifikaciju i demistifikaciju

kunu i tetoše, daju i prodaju

trpe ili mrze

preboljevaju ili ispraćaju

pamte duboko ili zakopavaju plitko

još koji zaostali, s oproštenjem,

uzvišeni smisao,

još nekoliko velikih reči ili

otvrdlog govora

iznenadno sveži prosjaj

eno gde u zabranima

uzaludno nasrće na uštrojene duše

dokonim čini osetljivost probuđenih,

pričaj

pričaj, pričaj me,

udri me do zore

eto, eto, ekumenskog leka

od POEZIJE

najgore arhi-amnezije

umrimo bez patetične navike

umrimo, izujmo, najzad, patike

dosta, ironije!

Blažena budi Ti, uzvišeno bezrazložna

Među razložnima

kloni se i protivnika i čuvara

jer mi smo u kalvarijskom kafeu

i u dolasku i odlasku bosi

i znamo Ko si