CVET PLUTAJUĆEG SVETA
Izabrane haiku pesme iz Edo perioda

 NOVA GODINA

Nova godina.

Za pojas zadenuću

mač predaka mi.

Kjorai

 PROLEĆE

Prolećne vode

javljaju se i tamo

a i ovamo.

Onicura

 

Slavuj na šljivi,

viseći naglavačke,

prvi glas pusti.

Kikaku

 

Mešajući se

sa hodočasnicima

odleću guske.

Ransecu

 

Mesec u magli.

Bliži se rastanak naš

korak po korak.

Kjorai

 

Prolećna kiša.

Kako sam izmileo,

jama pod jorganom.

Đoso

 

Cvet glicinije.

Samo pognute glave

oprostismo se.

Ecuđin

 

Kihnuh pošteno,

a izgubih iz vida

ševu na nebu.

Jaju

 

Prolećni dopust.

Ležim kraj jedinog još

svog roditelja.

Taigi

 

Hram u planini.

Nikog da se pokloni

slici nirvane.

Ćora

 

Rastopi se sneg

i deca preplaviše

čitavo selo.

Isa

 

LETO

 

Prekriše ručak

šeširima od šaše.

Setva, a kiša.

Gonsui

 

Večernji predah.

Blago meni, rođen sam

kao muškarac.

Kikaku

 

Da kucnem tu gde

nema cveća dojcije.

Vrata u mraku.

Kjorai

 

Sušni je mesec.

Na vetriću jedino

drhture krošnje.

Sanpu

 

Da ti pokažem,

ubrah plavi patlidžan.

Bašta pod strehom.

Sogju

 

Ječmeno polje.

Prošli smo i izašli –

i dalje ječam.

Jaba

 

Srušio se most,

na obalama narod.

Sja letnji mesec.

Taigi

 

Puhar otresnu

na cveće soćivice.

Ah, taj čamdžija.

Ranko

 

Roj komaraca,

tamo gde sa čičimka

opada cveće.

Kjotai

 

Ne udaraj je!

Muva trlja ručice,

trlja nožice.

Isa

 

JESEN

Posle kupanja

nemam gde prosuti vodu –

pesma cvrčaka.

Onicura

 

Prekrasan mesec.

Na podu od asure

borova senka.

Kikaku

 

Tačno u ponoć

promeni svoj položaj

Kumova Slama.

Ransecu

 

Na rubu stene –

i ovde jedan sedi

i gleda mesec

Kjorai

 

Reka žubori.

Slez cveta pokraj kuće,

a nema budnih.

Hokuši

 

Bunarsko vedro

ladolež mi zarobi.

Od suseda voda.

Ćijođo

 

Za noćima drugih

kasni ova moja noć.

Klopot prakljače.

Tairo

 

Vodu isušili.

Po pirinčanom polju

miševi jure.

Ćomu

 

Mlatnu ga repom

vo u pomračnoj štali:

svitac u jesen.

Seibi

 

Mesec u osvit.

Magla s vrha Asame

puzi kraj stola.

Isa

 

ZIMA

Kapija grada.

Brava je zaključana –

sja zimski mesec.

Kikaku

 

Glas divljih patki.

Luk i strelu ostavih

pre desetak leta.

Kjorai

 

Pravi se da je

videla dno jezera –

patka kržulja.

Đoso

 

Da li se burom

studenom raspršuje

tanak mesečev srp?

Kakei

 

Opet dozivah,

prodavca karaša nigde.

Grunula tuča.

Bonćo

 

Dok sam u hramu

gledao dve-tri slike,

prođe zimska kiša.

Jaju

 

O svojoj muci

pripoveda meduzi

morski krastavac.

Šoha

 

Zima u šumi.

Mesečina se u kost

uvlači noćas.

Kito

 

Šest ujutru je:

zaurla i sledi se

zvonjava zvona.

Gekei

 

Slatko bih ih jeo,

snežne pahulje lete,

lete lagano.

Isa

 

U ovom izboru nalaze se prevodi japanskih haiku pesama, nastalih tokom Edo perioda (1603–1867). Izabrali smo četrdeset i jednu pesmu u kojima je zastupljeno dvadeset četvoro istaknutih pesnika iz tog doba. Dva velikana, Bašoa i Busona, koji su takođe obeležili ovo razdoblje, ovde nema, jer već postoje zbirke njihovih odabranih pesama na srpskom od istog prevodioca.

U Edo periodu, pod čvrstom vladavinom ratnika-samuraja, sa Tokugava šogunatom na čelu, Japanci su uživali u dvoipovekovnom miru, bez presedana u njihovoj dugoj istoriji. Razvoj tržišne ekonomije i izgrađivanje saobraćajnica su omogućili nastajanje velikih gradova, kao što su Edo (sadašnji Tokio) sa milion, i Osaka i Kjoto sa po trista hiljada stanovnika. U njima se rađalo građanstvo.

Narastajući građanski stalež prevodi srednjovekovni koncept ukijo („svet tuge“) u homonim ukijo – „plutajući svet“, prolazan svet u kome treba uživati. Stvara i sopstvene vidove umetnosti, kao što su kabuki pozorište i ukijoe slikarstvo. Jedan od tih cvetova građanske umetnosti toga perioda bilo je haikai pesništvo, koje će se kasnije zvati haiku poezija.

 Izbor, prevod i beleška
Hiroši Jamasaki Vukelić