КОРАЦИ


Душко Мрђа

ХEРБЕРТ МАРКУЗЕ

Како је сунце замицало за далеку планину1, обраслу четинарима и мјестимично прошарану покојим листопадним стаблом, тако је Трпимир, апсолвент Електротехничког факултета, замицао преко моста, нерадо се кући враћајући. Да ли јој се неко уопште радо враћа, размишљао је, кад бисмо били искрени и промишљали до краја. Јер ако се кућа на самом почетку анализе појма враћања прихвати као метафизички, а не као физикални, друштвени, или неки други почетни услов2, долази се до битно различитог рјешења. Али, такозвана цака или квака, није као што већина мисли у избору почетних услова, него у чињеници да нам је дата могућност да их бирамо. Додуше, понекад су они унапријед задати (дефинисани), но то је случај углавном кад се ради о неважним питањима. Дакле, слобода у избору почетних услова, тачака од којих се почиње, од којих се креће на пут, професионални, емоционални, или неки други, свеједно, та слобода је често зрно из кога расте ропство. Као што показује сљедећи примјер: кад је Трпимир ушао у кућу (прецизније, стан) затекао је све баш онако како је било као и кад је изашао. Но он се не даде изненадити равнодушношћу околине према његовом постојању, и оде према фрижидеру.

Трпимир је био навикао да кад излази из стана у руци носи кесу са смећем. Када то није био случај, осјећао се некомплетно. Као да му је била суђена улога избацивача смећа. Но, постоје различите врсте смећа, и не само оне опипљиве (тада он тога није био свјестан). Елем, кад је бацио кесу у контејнер3, изнутра се зачу неки звук, као да се нешто миче. Трпимир испрва помисли да је то нека мачка која ровари по смећу тражећи остатке хране, но мачка је опрезна животиња и вјероватно би одмах искочила, осјећајући се угроженом. А из контејнера ништа није искакало. Штавише, комешање се наставило, чак појачаним интензитетом. Контејнер се поче љуљати и трести док су се из његове утробе прелијевали комади смећа. Тек што Трпимир журно окрену леђа контејнеру, гледајући своја посла, из њега одјекну глас: „Слободно!”. Трпимир се врати. Из контејнера је вирила чупава глава.

– Зову ме Глава. Имаш цигару4? – упита саговорник поспано трепћући.

– Мене зову Трпимир. Не пушим.

– Питао сам имаш ли цигару, а не пушиш ли. На питања треба одговарати прецизно.

– Немам – помирљиво ће Трпимир.

– Нема проблема. Имам ја! – рече Глава, из чијег носа се већ димило.

Гледали су се неколико тренутака. Трпимир је стајао с рукама у џеповима, а Глава се димила гегајући се лагано лијево-десно ослоњена на хрпу кеса смећа. Трпимир се нећкао да ли да се љубазно поздрави и оде, јер није му било до разговора, али примјетивши да се поздравити и не може, барем не онако како је намјеравао – руковањем, одлучи да постави неко уобичајено питање, пристојности ради, јер досад се сусрет одвијао на академском нивоу.

– Фино вријеме, јел‘те? Добро је да је мало захладило. Врућине бијаху постале несносне, зар не?!

– Уз дужно непоштовање, причате глупости, господине – рече Глава. Такве приче можете продавати на књижевној вечери5, овдје не. Враг је поодавно однио шалу, али је, нажалост, заборавио да однесе и оне који су је производили. Дакле?!

– Добро, видим да сте мудар човјек... пардон, мудра глава – снисходљиво ће Трпимир – узгред, шта вам се десило са тијелом?

– Којим тијелом?!

– Па, вашим тијелом.

– Ах, мислите Тијелом?

– Добро де, како год.

– Није „како год”, него је „онако како јесте”. Једноставно је: тијело ми није потребно.

– Можда Ви тако мислите – заинати се Трпимир – но не би ли Вам оно добро дошло покаткад, на примјер, да у биоскопу можете испружити ноге на сједиште испред?

Искрено, зар Вам тијело нимало не недостаје?

– Таман посла. Како ће ми недостајати нешто што ми не треба?! Сличан је случај и са онима који немају главу: она им никад не недостаје, тијело им је сасвим довољно.

– Зар постоје и такви?! – избечи се Трпимир.

– Ох, како да не. Додуше, не постоје на начин на који постојимо Ви и ја, али ипак је њихов утицај на развој догађаја преовлађујући.

Трпимир се замисли: „Мислим да никад нисам видио ниједног”.

– Гледате ли телевизију6? – упита Глава, као да је била у стању да прочита туђу мисао.

Трпимир потврдо климну главом.

– Онда сте их видјели... Много. Звучи парадоксално, али код таквих облика „живота” видљива је само глава – која и не постоји. Привид постојања главе одржава се помоћу технологије, а поготову медија7, свих употребљивих врста.

Трпимир се опет замисли: „Зависи шта се подразумјева под појмом – глава”.

– Оно што је главно, а главно је увијек најбитније – рече Глава, испухујући дим кроз ноздрве.

– Да... – замишљено ће Трпимир. – Споменули сте технологију, односно технику, а погледајте дивне ли случајности: причате са апсолвентом електротехнике8. Дакле, као што би рекао мој некадашњи професор историје: причајте ми о томе! Вјерујем да се разумијемо.

– Савршено. Толико добро вас разумијем да ћу разговор завршити једним покретом.

Изрекавши то, Глава се нагну према напријед притиснувши врхом носа црвено дугме на даљинском управљачу9 (који се створио дословно ниоткуд), и откотрља се из контејнера.

1 У подножју планине о којој је овдје ријеч, родно је село Трпимировог оца, Трпислава. Прву брвнару у Међедовићима Горњим је, кажу сеоски ђедови, саградио митски Трпко, који се ту бијаше накратко склонио од угњетавача непознатог поријекла. Веле да је стабла обарао једним ударцем сјекире, и довлачио их с висине без помоћи коња, који му у боју задоби смртну рану. На мјесту гдје је била Трпкова колиба одржава се збор, сваке године на Трпиндан.

2 Појам из математичке терминологије. Најчешће се користи приликом анализе диференцијалних једначина. Неки аутори га називају и почетним рјешењем. Правилан избор почетних услова од кључне је важности за даљи ток анализе и напосљетку,за добијање исправног рјешења. Разумије се, погрешан избор почетних вриједности доводи до погрешног рјешења.

3 Гробље мачака и најслађих залогаја. Понекад пребивалиште непознатих ентитета. Лако се преврће, поготово под утицајем алкохола. Свратиште маргиналаца и паса луталица.

4 Нарочита врста ђавољег изума, напуњен осушеним листом биљке допадљивог латинског назива, обогаћен санеколико стотина врста отрова продуженог дејства. Технологија израде цигарета знана је само повлаштенима, који нису тзв. пушачи. Кажу да не постоји животиња која ће својевољно загристи лист дувана (својеврстан доказ отуђења човјека).

5 Неки кажу и књижевна вечер(а). Синтагма којом се означава окупљање људи у циљу глорификације некога од присутних (поступак се понавља док се сви не изредају). „Књижевно“ – зато што се један

дио учесника бави тзв.„књижевним радом”, док се преостали дио бави (књижевним) нерадом. „Вече“ – јер се окупљање (они амбициознији називају га догађајем) одвија увече (људи су тада ионако поспани, а и најбоље је вечерње опијање, јер ноћ је близу). Садржај књижевне вечери подразумјева да они који мисле да знају много, кажу нешто онима који мисле да знају понешто. Узрочниковог нејасног феномена углавном је тужан и има проблема са крвним притиском.

6 Визија телета, али не обичног, него оног старозавјетног. Иако је у самом називу саопштено битно својство појма, само малобројни виде визију. Неки уживаоци ове вантјелесне дроге мисле да јесу оно што нису, или живе на једном мјесту а понашају се као да живе на другом. Овај модерни изум посједује велике моћи: да прикаже оно што не постоји, или да учини невидљивим оно што постоји. Посједује способност да размишља умјесто онога који је гледа. Веома лако одузима тзв. слободно вријеме, поред тога бомбардовањем небитним информацијама потискује битне, затим својим бљештавилом, ширином небитних тема и спектакуларношћу пребацује мисаони процес из стварности у непостојеће предјеле. Кад се мало потруди, може да изазове насиље, па и рат. Пошто је на први поглед готово бесплатна, живи свуда гдје живе и људи. Приближава се својству неуништивости.

7 Термин који етимологијски води поријекло од латинске ријечи medium – што значи „између, у средини, средњи“. Духовна храна медиокритета. Вијугави посредник између опажања и стварности.

8 Алфа и омега свих техника. Грана људске дјелатности која омогућава човјеку да изгледа као човјек, а да живи као биљка. Примјене електротехнике у погрешне сврхе неограничене су.

9 Убица времена. Даје осјећај моћи да се утиче на развој догађаја.