МИЛЕН АЛЕМПИЈЕВИЋ (Чачак, 1965), аутор неколико књига из области белетристике. Рецентнија издања: Срећа окупаног човека, приче (2005) и Утопијице, песме (2007). У периоду 1994-1996 уређивао и водио на чачанском радију „Џокер“ емисију о џезу, Congo Square. Суорганизатор више наступа извођача џеза у Чачку (Бора Роковић трио, Звонимир Tот, Jazz Pistols, Joachim Schoeneker Trio, Jazz Konzilijum и других). Ради у чачанском Дому културе као координатор филмског програма и извршни директор међународног фестивала анимације „Аниманима“.
ИЛИЈА БАКИЋ – Види: Кораци 3-4/2008.
ОЛВИЕРА ВУКОТИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.
ДИВНА ВУКСАНОВИЋ – Види: Кораци 3-4/2008.
МАЈА ГУЛАН (1983). Од 2002. године студент бохемистике на Филолошком факултету Универзитета у Београду. До сада није објављивала.
ЉИЉАНА ДУГАЛИЋ (1958) написала је збирке песама Иза бордо капије, Дрво сред врта, Реквијем за свица, Катедрала у коферу и књиге приповедака Рам, Човек из и Акт.
МИРЈАНА ЂУРЂЕВИЋ – Види: Кораци 9-10/2008.
ЛИДИЈА ЂОГО објавила је две збирке песама у издању Бранковог кола из Сремских Карловаца: Подокнице (2006) и Зреник (2007) који је награђен књижевном наградом „Стражилово“.
НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.
СОФИЈА ЖИВКОВИЋ (1985, Крагујевац), завршила београдску Филолошку гимназију, а сада приводи крају Филолошки факултет (Групу за српски језик и књижевност са општом лингвистиком). Приказе објављивала у Књижевном листу, Пољима, Стању ствари, Лингвистичким актуелностима. Живи у Београду.
ДЕЈАН ИЛИЋ (1961, Травник) завршио је италијанистику на Филолошком факултету у Београду. Аутор је пет књига поезије: Фигуре (1995), У боји без тона (1998), Лисабон (2001), Дувански пут (2003), Кварт (2005), Из викенда (2008). Објавио песничке преводе Павезеа, Магрелија, Пустерла, Орелија, Квазимодоа, Синизгалија, Катафија... Живи у Београду.
ИВАНА ИКОНИЋ (1981, Сента). На Филозофском факултету у Новом Саду завршила је Српску књижевност и језик, 2005. године. Тренутно је на матичном факултету апсолвент на постдипломским студијама, и припрема магистарски рад из области стваралаштва Стевана Сремца. Пише књижевну критику и прозу. Живи у Новом Саду.
ЈАРА ЈЕНДРИШЕК (1985). По завршеној гимназији 2004. године уписала је Филолошки факултет у Београду, Групу за чешки језик и књижевност. До сада није објављивала.
МАЈА КАУРИН (1985, Београд). По завршетку гимназије 2004, уписује Филолошки факултет у Београду, групу за Чешки језик и књижевност. Сада је на завршној, четвртој години, и досад није објављивала преводе.
АЛЕКСАНДРА КОРДА-ПЕТРОВИЋ (1965, Београд), доцент на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду, предаје Историју чешке књижевности. Објављује радове у стручним славистичким часописима и аутор је монографије о рецепцији драмског дела Карела Чапека у српској култури, под називом Од робота до инсеката (Задужбина Андрејевић, Београд 2006.). Преводи са чешког за књижевне часописе и ревела је роман Јарослава Рудиша Небо под Берлином (Геопоетика, 2004).
ИВАНА КОЧЕВСКИ (1976, Земун). Дипломирала је 2001. године на Групи за чешки језик и књижевност Филолошког факултета у Београду, где ради као асистент за чешку књижевност. Приказе и студије објављује у реномираним славистичким часописима.
ДРАГАН КРСТИЋ (1954, Баточина), професор филозофије у Гимназији „Светозар Марковић“ у Суботици. Дипломирао је на Филозофском факултету на Групи за филозофију, у Београду. Објавио је две књиге: Тајна уметности (2002) и Филозофија и филм (2007). Аутор је и већег броја других радова из области историје филозофије, опште естетике и естетике филма, које је објавио у часописима: Руковет, Луча, Дијалего, Зборник естетичког друштва Србије, Просветни преглед итд. Културно просветна заједница Општине Суботица 21.05.2003. године доделила му је специјално признање „Др Ференц Бодрогвари“ за реализацију трибине Дијалог и објављивање књиге Тајна уметности. Стручни тим за усавршавање професора филозофије „Диалего“ доделио му је признање за допринос програму Florilegium filosofum. Учесник је научних скупова Естетичког друштва Србије и Филозофске школе FELIX ROMULIANA.
БОШКО ЛОМОВИЋ (1944, Брезна). По дипломи професор српског језика и књижевности, по професији новинар. Објавио двадесет једну књигу поезије и прозе, за одрасле и децу. Нека од дела за одрасле: приче и приповетке Црни скакач на ц6 (1983) и Милионер (1989), песме Пред нирваном (1993), роман Киселе кише мазгитске (1996), књижевна и ликовна критика Читах, гледах, записах (2006). Књиге за децу: Заљубљени бицикл (1984), Нешто важно (1990), Мирјана нема појма (1995), Шта ћу ја у Шангају (1997), Питај мога брата (2004) и друге. Добитник је бројних награда за прозу и поезију. Песме и проза су му превођени и објављивани у часописима на следећим језицима: словачки, мађарски, турски, румунски, енглески, француски, македонски и јерменски. Живи у Горњем Милановцу, одакле је дописник „Политике“.
СВЕТЛАНА МАНИЋ (1984, Мајданпек). Филолошки факултет у Београду, Групу Чешки језик и књижевност уписала 2003. До сада нигде није објављивала своје преводе.
ЈЕЛЕНА МИЛИНКОВИЋ (1981, Београд). Дипломирала и мастерирала српску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Током студија обновила и уређивала Знак – књижевни часопис студената Филолошког факултета. Приредила темат о Милану Дединцу у књижевном часопису Браничево. Ради, чита и пише у Земуну.
ДУШКО МРЂА (1978, Бањалука). Завршио Гимназију и Електротехнички факултет у Бањалуци. Пише кратке приче, песме, афоризме, ради на роману и драми. Учествовао у писању сценарија за кратки играни филм. Објављивао кратке приче у сарајевском часопису Албум, бањалучким Независним новинама, у оквиру манифестације СКЦ-а Реч у простору, у зборнику кратких прича Најкраће приче 2007, и на сајту www.omnibus.ba. Живи у Бањалуци.
ЖИВОРАД НЕДЕЉКОВИЋ (1959, Краљево). Од 2002. године ради као уредник у издавачкој делатности Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“ у Краљеву. Објавио је збирке песама Погрешна прогноза (1991), Мајка (1994), Тутин и још педесет песама (1998), Језик увелико (2000), Тачни стихови (2001), Сушти послови (изабране и нове песме, 2002), Негде близу (2003) и Други неко (2005). Змајеву награду Матице српске и награду „Бранко Миљковић“ добио је за збирку Тачни стихови 2001. године, а награду „Ђура Јакшић“ за збирку Негде близу 2004. године.
СТАНИША НЕШИЋ (1956, Пањевац код Деспотовца), песник, романописац, књижевни критичар, приређивач и антологичар. Завршио је Филолошки факултет у Београду. Објавио је следеће књиге: Отварање прстена (1982, 2006), Митологије (1988), Бдење (1990), Бела куга (1992, 2006), Источници – Преглед византијског и старог српског песништва (1995), Читање традиције (1996), Таворска светлост (1997), Певања о хаосу (2002), Европа на роговима бика (2004), Лоши момци (2005), Триптих (2006), Orient express (2007). Заступљен је у свим значајнијим антологијама савремене српске поезије, а књиге и други књижевни радови превођени су му на све значајне светске језике. Живи у Београду.
ВАНДА РАЈКОВИЋ-ПАЊИК (1979, Београд). На Групи за чешки језик и књижевност Филолошког факултета у Београду дипломирала је 2007. године. Успешно преводи чешку поезију за интернет часопис Pobodza. Добитник је награде коју додељује Амбасада Чешке Републике за најбољи превод са чешког у 2004. години. Компонује, пише песме и свира гитару.
СЛАВКО СТАМЕНИЋ (1961, Краљево). Дипломирао на Филолошком факултету у Београду. Објавио кратки роман Свита, књигу прича Sаnctus и Тело у цркви као и више критика и есеја у периодици.Живи у Обреновцу.
ЈЕЛЕНА СТАНКОВИЋ (1950, Крагујевац), виши библиотекар у Народној библиотеци у Крагујевцу где ради 26 година на Одељењу периодичних публикација. Коаутор је Завичајне библиографије периодике Крагујевца (1834-1998) и аутор Библиографије Корака (1966-2006) која је у припреми за штампу.
АНА СТЈЕЉА – Види: Кораци 7-8/2008.
КАТАРИНА СТОЈАНОВИЋ (1984, Београд). Филолошки факултет у Београду, групу Чешки језик и књижевност, уписала 2003. До сада није објављивала своје преводе.
ВЛАДИМИР СТОЈНИЋ (1980, Београд). Године 2005. дипломирао je на Правном факултету у Београду. Поезију је објављивао у више часописа и листова. Објавио књигу песама Време се завршило (2008). Kо-уредник је блога посвећеног савременој поезији jurodivi.blogspot.com. Поред песама, пише есеје и преводи поезију са енглеског језика. Живи у Земуну.
ДРАГОЉУБ – РАША ТОДОСИЈЕВИЋ (1945, Београд). Дипломирао на Академији ликовних уметности у Београду 1969. Добитник је бројних награда за ликовно стваралаштво: CEC ArtsLink Award for 2004: New York – San Francisco , USA 2004; The Emily Harvey, Residential Award for 2006, New York – Venice 2006; Награда Херцег Нови, Црна Гора; Награда Колоније „Бели Анђео“ Пријепоље, Србија; Награда Бијенале Надежде Петровић, Чачак, Србија; Награда Сава Шумановић, Нови Сад 2008. Србија, итд.. Објављене књиге: Приче о уметности (1987), Приче о уметности (1992), Весела Кабалистичка корачница и друге приче (1997). Слободан је уметник. Живи у Београду.
НЕБОЈША ЋОСИЋ (1958, Ивањица). Пише прозу и књижевну критику. У књижевној периодици од почетка деведесетих до сада објавио је око стотину приказа нових књига поезије и прозе. Објавио књиге прича: Приче о смрти (1987), Туђе небо (1991), Несаница (1993), Утопије и пијавице (1994), Деца велеграда (2005) и романе: Лула (1999), Месечево насеље (2002), Бумеранг (2006). Коаутор зборника Свети Сава – легенде и приче (sа Томиславом Тошићем, 1993) и Књига о Светом Сави (sа Станишом Нешићем и Јованом Пејчићем, 1996). Живи у Београду.
БИЉАНА ЋУЋКО (1979, Ђаково, Хрватска), списатељица, књижевна критичарка и илустраторка. Дипломирала је педагогију на Филозофском факултету у Београду. Приче и критике објављивала је у часописима, као и у зборнику издавачке куће Алма – Најкраће приче 2006. У издању Кикиндске Народне библиотеке објавила је књигу прича Маргинална ствар, за коју је добила књижевну награду „Ђура Ђуканов“ за 2007. годину. Припремакњигу приповетки Чаробни бршљан и илустрације за роман Мирослава Кусмука Вук. Живи и ради у Београду.
