КОРАЦИ


Живорад Недељковић

ОЧУВАНО ТЕЛО

 

КЛЕТВА

           1.

Упамћена је у овом језику.

И убеђен сам да је зналци

Још увек изговарају кад се у потаји

Обрачунавају с неким.

Прошапућу, журно идући за послом:

Ко ми о злу мислио, тело му од воска било.

Оваква клетва садржи

Обично и последицу таквог стања IJ

Немогућност да се лети излази

На сунце, а зими буде близу ватре.


Скрајнемо ли за час

Сву језу која нас спрва прожме

При помисли на могуће патње воштаног тела,

Суочавамо се са истинском снагом

И лепотом ове жеље

Намењене некоме ко би помислио

Да нам какво зло нанесе.

Ето, и ватра језика, исто као сунчев огањ

Или жар огњишта,

Постоји да бисмо се бранили.


А она језа која нас спрва прожме,

И она најзад ишчили.

Право говорећи, ни годишња доба нису

Што су негда била.

Пре неколико векова

И још раније, кад су клетве настајале.

Нема више жежених лета,

Нити су зиме одвећ ледне;

Преживео би на отвореном,

На ливади, под јасењем,

Или, пак, прекривен шашем и сламом,

И онај ко има тело од воска или од лоја.

 

         2.

Људски се род држи кадикад

Подука језичких и мало по мало

Промени, примерице, и климу.

А о поукама које у овом часу настају,

Стараће се друго неко поколење.

Ако се испостави

Да клетве икакав досег имају.

Тако и она у коју језик уноси

Сву своју моћ:

Дабогда целога живота клетве смишљао.

Е да би душмани твоји,

Бранећи се од њих,

Свет чинили бољим,

Додајем разнежен.

 

 

СЕМЕ

           1.

Ко зна шта бих још

Сазнао о њој да је

У нашем дворишту остала дуже

И да сам имао времена на претек,

Као у самици ратни злочинац.

Посматрао сам је неколико јутара,

Сакривен иза завесе,

Умиљату, и спретну

Док се, лепотица, верала и прелазила

С гране на грану остареле крушке,

У потрази за плодовима.

Журно је одбацивала њихово месо,

Савршено од неког обучена за тај посао,

Да би што пре

Доспела до семенки

Које је халапљиво јела,

Увек приправна да умакне

И изгуби се у зеленилу

Гушћих крошњи.


Под стаблом су нарастале сочне хрпе.

А давних смо година брали крушкице

И радовали се кад их изнесемо гостима.

 

2.

Не знам да ли је у логорима

Подизаним за ратова

Било веверица и крушака.

Ако јесте, био је кратак њихов век:

Стабла би намах била оглодана,

Јадници би и из жила исисали сав сок,

А камоли из лишћа и младара.

И веверичје би крзно било сажвакано,

Из сваке би кошчице срж била исисана.

А ја тужим над прождрљивошћу

Лепе зверчице, занет над брдашцима

Иситњеног крушковог меса,

Добродошлог пчелама.

 

3.

Података нема, или бар мени нису доступни,

Да је у логорима

Страдала иједна веверица.

Али постоји мноштво доказа да је

У њима обиље меса

Уништено, методично и без бојазни.

Да би се, једном, доспело до семена.

 

4.

И ко зна шта бих још

О нестајању сазнао да је дражесна њушкица

У нашем дворишту остала дуже.


И ко зна шта још да сам

Стасавао и сазревао у каквој фабрици смрти,

Старост да сам и ослободиоце дочекао у њој.

Ко зна.


Двориште, ето, беше мој свет.

 

 

ОЧУВАНО ТЕЛО

           1.

Зна се и шта је обедовао

Последњег дана.

На основу остатака хране

У његовој утроби

Научници су утврдили које је биљке

Узгајао, и шта је још ницало

На његовом имању,

Пре пет хиљада година.

И које су животиње трчале на обронцима

И пасле у шумама. Зна се

Које су га болести слабиле

Док нетремице се прикрадао,

Ловини или случајном биваку,

Женки, или себи, збуњеном

У свету страшних тајни.


Откако је нађено то савршено очувано

Тело под истањеним ледом глечера

У Алпима,

Научници су, захваљујући све моћнијим

Справама и знањима

У добу које није мање напредно

Од доба у коме је то тело

Свакога дана имало план

О трошењу времена између сваковрсних

Страхова и заноса, елем, они су успели

Да утврде сијасет изазовних факата.


Чак и то да је умирао споро,

Рањен стрелом одапетом из лука

Племенског ривала, или из лука

Сталних такмаца из других скупина.

Тај је лук к нама хитнуо

Обиље података; и оне о социјалном

Утемељењу, и низ груменчића

На тананим нитима живота.

Понешто и од оног што ми данас

Не знамо о себи, убеђени да неки ће лед

Успети да сачува праву истину

И учини је доступном.


Без сумње, још ће знања о њему

Доспевати до нас, све више и више

Како расте нашамоћ.

 

          2.

Сазнаћемо о чему је сањао

Док се сунце помаљало над зрелим пољем,

Над уљезима и тотемима.

И како је то радознало срце тукло

Кад је жубором хладио

Дланове уморене ненаданом страшћу.

Можда нас је и видео, незајажљиве.

Али никада нећемо сазнати

Да ли је смишљао песме,

Никада нећемо сазнати све.

 

 

УЗ СМЕШАК

           1.

Једном, кад се опремим

И смогнем храброст за далек пут,

Овако бих могао вољену тешити:

Ја ћу теби понуде донети,

С мора смокве, из Мостара грожђе,

С јаблан дрва јабланских јабука,

Суви шљива са сирови грана.

Овом, или којом другом песмом.


Донео бих, заиста, и много другога воћа.

У Мостару бих се напио вина,

И у Дубровнику бих, насмејан, кушао столећа,

Али јабуку јабланску не бих донео

Јер више не постоји таква сорта.

Памти се тек гдегде у Шумадији

Изворно значење речи јаблан

Која је у прасловенском језику

Означавала јабуку, стабло и плод.

Сачувана је та давнина у називу

За врсту јабуке јабланка.


Било је некад могуће

Убрати јабуку сазрелу на јаблановом стаблу,

А више није: име је припало другом дрвету,

Изразито лепом и опеваном.


Извесно је да ни суве шљиве

Не бих нашао на сировим гранама.

Та је шаљива ставка додата песми,

Јер је и претходна, у којој у давној прошлости

Јабуке руде, будући неостварива, попримила

Све одлике шале; слична доскочици

Кад на врби роди грожђе.


Тако је увек. Кад изгубимо какав смисао,

Значење нечег кад ишчили,

Љубав кад се вине са нашег длана,

Ми знамо: и тај губитак биће једном

Прежаљен, уз смешак.

 

2.

Да, увек се пренемо и латимо се шале.

И онда кад лопов однесе наш сат,

Кад лихвари посегну за нашом надом.

И кад нам силни одузму окућницу.

И тада, и тада

Утеху нађемо у шаљивом мирењу:

Чије овце, његова ливада.


Без свега се, без свега, може.

И тако увек, до краја,

Кад разумећемо да је заувек нестало

Све што смо непрекидно губили.


А не знамо има ли потребе

Изругивати се изгубљеном.

И хоће ли бити времена за смешак.