ЈАНА АЛЕКСИЋ – Види: Кораци 7-8/2008.

ИЛИЈА БАКИЋ – Види: Кораци 3-4/2008.

ДРАГАНА БЕЛЕСЛИЈИН – Види: Кораци 3-4/2009.

АЛЕН БЕШИЋ (1975, Бихаћ), песник, књижевни критичар и преводилац. Објавио је две књиге поезије: У филиграну рез (КОС, Београд, 1998) и Начин дима (2004), као и књигу кратких огледа о савременом песништву Лавиринти читања (2006). Уредник је часописа Поља. Преводи са енглеског језика. Живи у Новом Саду.

АЛЕКСАНДАР БЈЕЛОГРЛИЋ (Зрењанин, 1967), прозни писац, есејиста, преводилац. Објавио је, између осталог , збирке приповедака Дражење хипоталамуса (1994), Кракен; новеле љубави и тајинства (1996), Анонимус (2005) и Темељна опција (2007). О проблемима наратологије и књижевне фантастике писао је у збиркама есеја Невидљиви архипелаг (1994) и Три есеја; о здухачу приповедања (2000). Живи у Зрењанину.

МАРКО ВУКОВИЋ – Види: Кораци 9-10/2008.

МИЛАН ВУЋИЋЕВИЋ (1957, Крушевац). Дипломирао је на Машинском факултету у Београду. Објавио је књиге песама: Торзо појесења (1995) и Свебдења (1997). Добитник је Златне струне Смедеревске песничке јесени за 1994, и прве награде за поезију на конкурсу часописа Улазница за 1995. годину. Живи у Крушевцу.

ЕЛИЗАБЕТА ГЕОРГИЕВ – Види: Кораци 1-2/2008.

МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ (Субјел код Косјерића, 1952). Пише поезију, прозу, афоризме, књижевну и ликовну критику. Објавио је 15 књига. Превођен на значајније светске језике. Заступљен у бројним антологијама савремене и хаику поезије код нас и у иностранству. Канадски часопис Levres urbaines посветио је 1997. године свој 29. број поезији Милијана Деспотовића (у преводу Мирјане Михајловић) и канадског песника Адре Руа. Добитник је више награда. Живи у Пожеги.

БОРО ДРАШКОВИЋ (1935, Сарајево), редитељ и писац. Пише прозу, као и текстове о позоришту и филму. Објавио књиге: Промене (1965), Лавиринт (1980), Покретне слике (1981), Краљ мајмуна (1996), Поглед пролазника (2006) и Равнотежа (2007). Живи у Београду.

ЗОРАН ЂЕРИЋ (1960, Бачко Добро Поље), књижевник и преводилац. Објавио је следеће књиге: поезија – Талог (1983), Зглоб (1985), Унутрашња обележја (1990), Одушак (1993), Аз бо виде: азбучне молитве (2002), Наталожено (изабране и нове песме, 2007); Сестра: књига о инцесту (1992); Море и мраморје: дневник путовања по Апулији (2000); књижевну критику и есејистику – Ватрено крштење (1995), Анђели носталгије. Поезија Данила Киша и Владимира Набокова (2000), Данило Киш: ружа-песник (2001), Песник и његова сенка (2005), Стварање модерног свијета: (1450-1878) (са Д. Гавриловићем и З. Јосићем, 2005), Незасићење: пољска драматургија XX века (2006), Са Истока на Запад: словенска књижевна емиграција у XX веку (2007), Дом и бездомност у поезији XX века: на примерима руских, пољских и српских емигрантских песника (2007), Историја Витолда Гомбровича: књига о представи (2008), Тестостерон. Нова пољска драматургија (2008), Поетика српског филма: Српски писци о филму, 1908-2008 (2009). Приредио је и превео више књига. Живи у Новом Саду.

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.

ДРАГАН ЛАТИНЧИЋ (1982, Београд). Дипломирао је на Одсеку за композицију Факултета музичке уметности у Београду, у класи професора Властимира Трајковића, са композицијом Балкан, ритмови и цртежи, за велики оркестар. Латинчићева партитура сигналистичких песама на фонете Мирољуба Тодоровића – Хладно Шишмиш Хуји за глас, удараљке и клавир објављена је у часопису Савременик 2007. и алманаху Демон сигнализма, а изведена је више пута у Студентском културном центру у оквиру концерата студената композиције и послужила је као звучна инсталација за изложбу Сигнализам Мирољуба Тодоровића 1968-2008 у Историјском архиву Београда. Латинчићеве композиције извођене су на концертима у Чешкој, Хрватској и, у више наврата, у Београду и Новом Саду.

ИВАНА МАКСИЋ – Види: Кораци 5-6/2009.

ДИМИТРИЈЕ МИЛЕНКОВИЋ (1935, Ниш). Објавио књиге: Припитомљена светлост (1964), Копна (1972), Глас пријатеља (1974), Сонети о Наиси (1979), Осмех је најдражи гост (1980), Срце спавача (1985), Потоп и небеса (1988), Senza Noe (на италијанском,1990), Повратак у Наису (1991), Језгро (1995), Сићевачке визије (1996), Таложење смисла (1999), Усхит и сан (2003) и Иза дубоког света (2008). Песме су му превођене на италијански, бугарски и македонски језик. Уврштаван у више избора и антологија, а за свој рад више пута награђиван. Живи у Нишу.

ПЕТАР МИЛОРАДОВИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ (1930, Ћуприја), српски књижевник, редовни члан САНУ, добитник многих књижевних награда и признања, превођен на више европских језика. Студирао је у Београду на Филозофском факултету на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Са двадесет година бива хапшен и послан на Голи оток. Факултет завршава 1957. године. Роман Кад су цветале тикве први пут је објављен 1968, изазвавши у то време значајну реакцију социјалистичког режима. Представа која је требало да се игра по овом роману је забрањена. Сем овог , Михаиловић је објавио и следећа дела: Фреде, лаку ноћ, Петријин венац, Чизмаши, Голи оток, Црвено и плаво, Време за повратак, Гори Морава... Живи у Београду.

ЖИВКО НИКОЛИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.

БИСЕРКА РАЈЧИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.

САШАЗ. СТАНКОВИЋ(1980, Лесковац).Пише поезију, прозу, књижевну критику . До сада има двадесетак објављених библиографских јединица, највише у информативном листу Власина, часопису Успења и Просветном прегледу. Године 2007. објавио је песме у колективној збирци Кућа од расцветалих жеља.

ВИДОСАВ СТЕВАНОВИЋ (1942, Цветојевац код Крагујевца), песник, приповедач, романсијер, драмски писац, аутор више од двадесет књижевних дела, једне политичке биографије, бројних есеја и мноштва текстова. Његове књиге преведене су на двадесетак језика широм света. Стевановић је повремено писао и за европске новине као што су Le Monde, Liberation, El Pais и Expresen. Пре одласка из Србије, почетком деведесетих, Стевановић је добио више књижевних награда, као што су: „Иво Андрић“ за приповетке и Нинова награда за роман. У Француској је носилац одликовања витеза реда уметности и литературе (Chevalier de L’ordre des Arts et des Lettres) за целокупно књижевно дело. Последњу деценију прошлог века Стевановић је провео између Француске и Србије. Због своје жестоке критике ратова на тлу бивше Југославије и режима СлободанаМилошевића био је принуђен да затражи политички азил у Француској. У то време био је стална тема напада београдске пропаганде, избачен из школских програма, а његове књиге нестале су из књижара и библиотека. Сада је француски грађанин и од 2006. често борави у својој шумадијској кући на брду.

АНА СТЈЕЉА – Види: Кораци 7-8/2008.

ЖАРКО ТРЕБЈЕШАНИН (1950, Београд). Проучава и пише о проблемима психологије личности, социјалне психологије, психоанализе, аналитичке психологије, психологије књижевности, политичке психологије, етнопсихологије и фолклористике. Највише је посвећен изучавању теорија личности, посебно Фројдове, Јунгове, Адлерове, Масловљеве, Олпортове и Фромове. Редовни професор је на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду, на предметима Увод у општу психологију и Психологија личности. До сада је објавио десетак књига, тридесетак предговора / поговора, као и више од стотину научних и стручних радова. Оснивач је и уредник библиотеке Психологија за радознале (Завод за уџбенике, Београд). Био је председник Савеза психолога Југославије и главни уредник Психолошких новина. Написао је сценарио и био водитељ у серији У средишту душе: приче о Фројду (која је у три наставка емитована на РТС, децембра 2006). Добитник је више награда. Живи у Београду.

СОЊА ЋОРОВИЋ (1964, Ужице) Објављене књиге: књига прича Путник и збирка песама Преображаји. Објављивала критичке приказе нових књига и есеје у више књижевних часописа. Живи у Бајиној Башти.

БИЉАНА ЋУЛАФИЋ еx Ћућко (1979, Ђаково). Приче и критике објављивала у бројним часописима. У зборнику издавачке куће Алма – Најкраће приче 2006, збирци социјално ангажованих радова Центра за либертерске студије (ЦЛС) – Загрцнути у транзицији, зборнику прича Kikinda short – version 3.0. Објавила књигу Маргинална ствар, за коју је добила књижевну награду „Ђура Ђуканов“. Живи и ради у Београду.