ЛАУРА БАРНА (1964, Јазов, Банат).Школовала се у Сплиту и Београду. Објављује прозе и стручне радове из историје уметности од 1995. године. Романи: археолошки роман Протовир (2003), Невоље господина Т. или сутерен (2005), Црно тело (2007); романсирана биографија Исидоре Секулић Моја последња главобоља (2008). Монографија: Девет средњовековних манастира у Босни (2006/2007). Књига есеја: Уметност нема дефиницију (2007). Збирка прича: Дијалог о камену (2008). Више пута награђиавна. Живи и ствара у Београду.

ДРАГАНА БЕЛЕСЛИЈИН (1975, Нови Сад). Магистрирала је 2008. године на Катедри за српски језик Филозофског факултета у Новом Саду. Критичке и књижевно-историјске текстове објављује у периодици.

НИКОЛА ВУЈЧИЋ (1956, Велика Градуса код Сиска, Банија). Основну школу завршио је у Великој и Малој Градуси, гимназију у Петрињи. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, група за југословенске књижевности и српскохрватски језик. Објавио је књиге песама: Тајанствени стрелац (1980), Нови прилози за аутобиографију (1983), Дисање (1988), Чистилиште (1994), Кад сам био мали (1995), Препознавање (2002), Звук тишине, изабране и нове песме (2008) и Нови прилози за аутобиографију друго допуњено издање (2008). Приредио је за штампу необјављени роман Меше Селимовића Круг (1983) и Антологију народне књижевности за децу (1997, друго и треће издање под насловом Српска народна књижевност за децу 2006, 2008). Преводио је са руског поезију Генадија Ајгија, Владимира Бурича, Вјачеслава Купријанова, Виктора Сосноре, Хенриха Сабгира, Јана Сатуновског, Всеволода Некрасова, Игора Хољина, Ивана Ахметјева, Аркадија Драгомошченка, Александра Макаров-Кроткова. Објавио је књигу изабраних песама Вјачеслава Купријанова Земљино небо (2006). Био је главни уредник часописа Знак, члан редакције и главни и одговорни уредник Књижевне речи (1980-1988) и листа Вукове задужбине Задужбина. Више година био је уредник у Књижевној омладини Србије едиције за прву књигу „Пегаз“ и библиотеке за савремену књижевност „Раскршћа“ те у издавачком предузећу „Филип Вишњић“ где је уређивао више едиција. Добитник је награда „Браћа Мицић“ (1993), Змајеве награде Матице српске (2002) и Дисове награде (2009).

АНА ГВОЗДЕНОВИЋ – Види: Кораци 1-2/2007.

МАРКОГЛИШИЋ(1983, Крагујевац). Дипломирао је на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, на катедри за српски језик и књижевност 2006. године. Мастер студије на Филолошком факултету у Београду уписао је 2008. године. Живи у Крагујевцу и није запослен. Пише поезију и поетску прозу. Однедавно и објављује. Истакао би свој штампани првенац у поетском зборнику Јунаци урбане беде.

МИЛАН ЂОРЂЕВИЋ (1955), песник, приповедач, есејиста и преводилац. Један је од најприсутнијих стваралаца на српској књижевној сцени већ четврт века. Са првом књигом Са обе стране коже се јавио 1979. године. Књиге песама: Са обе стране коже (1979), Мува и друге песме (1986), Мумија (1990), Ћилибар и врт (1995), Пустиња (1995), Чисте боје (2002), Црна поморанџа (2004). Књига есеја: Цвеће и џунгла (2000). Проза: Глиб и ведрина (1997) под псеудонимом Милан Новаков, Слепа улица (2002). Добитник је „Дисове награде“ за 2007. годину.

СОФИЈА ЖИВКОВИЋ – Види: Кораци 1-2/2009.

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.

АЛЕН КНЕЖЕВИЋ(1965).Новинар РадиоКраљева. Без књижевне биографије.

ТАЊА КРАГУЈЕВИЋ – Види: Кораци 7-8/2007.

БОРИС ЛАЗИЋ (1967, Париз). Члан је Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије. Објавио је путописе Белешке о Аркадији (2000) и Турски диван (2003) као и роман Губилиште (2007). Поред прозних радова, објавио је и следеће песничке збирке:Посрнуће (1994),Океанија (1997), Страшна музика о бескрају, са Гораном Стојановићем (1999), Псалми иноверног (2002). Живи у Паризу.

РАДМИЛА ЛАЗИЋ – Види: Кораци 7-8/2008.

ЧЕДОМИР ЉУБИЧИЋ – Види: Кораци 1-2/2008.

ВЕСНА МАЛБАШКИ-ПУПОВАЦ (1981, Нови Сад). Завршила је друштвени смер у гимназији „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, а Филозофски факултет, одсек Српска књижевност и језик, уписала је 2000/2001. год. Дипломирала је 2006. године.

СЕРГЕЈ МАЦУРА (1976). Бави се књижевним превођењем. Преводио је поезију Бајрона, Китса, Вордсворта, Шелија, Џојса, Одена и Симића, прозу Кастанеде, Апдајка, Бартелмија, Баларда, Луја де Бернијера, Пенелопи Фицџералд, Полин Мелвил, Била Гастона, и књижевну теорију Нортропа Фраја.

ЛИДИЈА МУСТЕДАНАГИЋ – Види: Кораци 5-6/2007.

ВАСА ПАВКОВИЋ објавио је осам песничких књига, пет збирки прича, три романа, пет антологија, десетак књига из српске књижевне традиције, седам књиге критика, две књиге посвећене стрипу, укупно око 40 ауторских наслова. Приредио је десетак књига из српске књижевне традиције, између осталих Милана Ћурчина, Милете Јакшића, Хајима С. Давича, Павла Софрића Нишевљанина, Милутина Ускоковића, Миодрага Борисављевића. Бране Цветковића, Владе Стојшина итд. Његове песме и приче су објављене у десетак антологија код нас али и у Пољској, Аустрији, Француској, Украјини, Чехословачкој, Румунији, Македонији итд. Добитник је Бранкове награде, награда „Милан Ракић“, „Милан Богдановић“, награде Борбина књига године, награда „Карољ Сирмаи“, „Рамонда сербика“, Октобарске награде града Панчева итд.

ЛУЦИЈА РУБИНИЋ (1967, Врисник на отоку Хвару). Од 1985. до 1988. студирала је југословенску књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву. У Ла

Пазу је студирала књижевност гдје је 2001. на Universidad Mayor de San Andres Факултета за хуманистичке и образовне знаности дипломирала на теми из боливијске књижевности XIX века. Бави се превођењем и повременим писањем кратких радова у прози.

МАЈА СОЛАР (1980, Загреб). Дипломирала је филозофију на Филозофском факултету у Новом Саду, на којем тренутно ради као сарадница у настави, на предметима Логика и Филозофија природе. Чланица је Клуба студената и студенткиња филозофије „Герусија”, школе поезије коју води Дубравка Ђурић – АЖИН (Асоцијација за женску иницијативу) и поетско-политичког театра „Поетске рупе”. Ауторка је и учесница перфомерско-поетског програма ЛИЛИТитање (извођење поезије песникиња). Објавила је збирку поезије Макулалалатура (2008). Живи у Новом Саду.

МИЛА СТЕФАНОВИЋ – Види: Кораци 3-4/2007.

СРЂАН В. ТЕШИН – Види: Кораци 9-10/2008.

ЕНЕС ХАЛИЛОВИЋ (1977, Нови Пазар). Приповедач, песник, драмски писац и новинар. Уређује књижевни лист Сент. Аутор је пројекта Архива историје, културе и традиције – АТИК. Заступљен у неколико антологија и преведен на неколико језика. Објављене књиге: Средње слово, поезија (1995), Блудни парип, поезија (2000), Потомци одбијених просаца, приче (2004), In vivo, драме (2004), Капиларне појаве, приче (2006), Листови на води, поезија (2007) .

ИВАНА ХАЏИ ПОПОВИЋ – Види: Кораци 7-8/2007.