Бојан Јовановић
ПРОЗИРНЕ НАГОДБЕ
НА СТРАНИ ПРОТИВНИКА
Скинуо сам капут,
сувишна одећа прекрива ми кожу.
Свукао кошуљу, одбацио мајицу,
бацио коцку за последњи хаљетак.
Огледалом ископирану
поделио нагост са противником
иза сјајне површине.
Погледао ме је у очи
и неизвесну са мном
започео борбу.
Пре пораза завапио је
да му помогнем, дам реч,
испуним обећање.
Исход је тражио
да одустанем од надметања
и прихватим повољне услове.
Пред истим сам остао огледалом
из којег се нико не јавља.
Да одложи укрштање
оштрих ивица ваздуха и спречи
пресецање танушне нити
којом сам измицао
вражјем двојнику анђела.
ОДОЗГО
Подижем поглед са тезге
препуне сезонских плодова.
Извађени из тла овде су у пролазу
до свог распећа на тањиру.
Изненадни облак
умекшао је шкрипу
пијачног дана.
Обиље остало
изван блица муње
поменуо је гром.
Обратио нам се
пророчким гласом.
Кромпир је замирисао
на отету земљу.
Ретке капи
обазриво ме додирују.
Мојом реакцијом
као да проверавају себе.
Пре него их
сунце оспори и киша оде
како је и дошла.
ОРЕОЛ
Знам шта је добро
и како да дођеш до њега.
Знаш шта је још боље
и наслућујем пут до циља.
Знаш шта и не слутиш,
што сањам и заборављам
кад се пробудим.
Из јастука
извлачим иглу.
Врхом сакупљам
преосталу кожу
за сутрашњи пазар.
Трагови убода
повезују се у ореол
над пронађеним лицем
које из јединоспасавајуће
прелази у другу
јединоспасавајућу веру.
ГРИЗОДУШЈЕ
Јасна и преблиска,
без иједног покрета
опет си ту.
Удаљена својим именом
нарушеним изговарањем.
Изронила из углачаног свакодневља
наспрам сјајне површи стола.
Понављала се до свог
потпуног смањивања.
Пркоси забораву
избледелих кухињских подвига.
Празне претње
звецкања посуђем
остају у ваздуху.
Док не потоне у празан лежај
што плоди гризодушје.
Сведених црта
на тачку клијања
да доле ме не би срела.
Завукла ми руку у груди
тражећи тамо негде
ни сама не знајући шта.
СЛУХ
Превише исписаних речи
провереним нијансама
прикривају жеље.
Скраћивао се уздах
пред расутом нежношћу
узбуркане коже.
Говоримо све тише,
у пола гласа.
Ширим до тебе
своју неразумљивост.
Ноћни шапат
изоштрава слух.
Ујутру чујем јасније
намере започетог дана.
ЗАКОН
Недовољно је јак ветар
да би покренуо воду,
заокружио закон.
Језеро је мирно док се у њему
одражавају зањихане гране
околних врба.
Мир се преноси
струјањем ваздуха.
Без икаквих алузијa
на пустињу
или дивље јагоде.
Последњи дани јула
године седме
трећег миленијума.
Један за другим,
као по договору,
одлазе последњи мајстори
покретних слика.
ПРОНАЂЕНО ИМЕ
Од камења и дрвља
саградио сам станиште.
Над спратом
подизао спратове.
Трагови силазне љубави
у облику су рукавица
за окрвављене прсте.
Смирује ме пре спавања
путовање на које полазим
да ново пронађем име.
Затурена тражим сећања,
на неизвесну се милост ослањам.
На доказни шапат
немирног језичка ваге.
Разређен подеоцима
похотне гравитације.
Између редова је петељка
упаковане планете.
Изнад лестви
падајућа звезда
ВЕРОВАЊЕ
Потчињавам се законима
јалове земље.
Посејано зрно
прострели грло.
Распукло да пропусти
последњу жетву
невољних дана.
Путем кроз шуму
коју други заобилазе
стижем у завејано поље.
У пратњи своје
неповерљиве сенке.
Избледело веровање
не разазнаје белину јутра.
ПРОЗИРНЕ НАГОДБЕ
Невидљива затреперила је нит
и дисајно пресекла поље.
Лева наслућује
дарове десне руке.
Вести о уздарју доносе
прећутане речи.
Помешани бројеви
означавају цену
распршеног стида.
Трговање ранама
удаљава ме од прстију
растворених у прозирне нагодбе.
Продао сам купљено за ништа
и бесцење пустио у промет.
Иза нацртаних врата
закуцало је срце.
Отворим ли
докотрљаће се новчићи
да ми прекрију капке.
ПРЕОСТАЛИ ДАНИ
Све мање видим из овог тела
коме је хладно када мени није
које дрхти када ме није страх.
Невидљиве осећам капи
како добују по кожи
разапетој између мојих
преосталих дана.
Још увек сам био испод ње
када је завибрирала под тим
сумњивим знацима живота.
Самотни мрак уравнотежује жељу
за изласком из покривача
Варљиво ми око показује
више од погледа.
У светлој ноћи
нејасно искушење.
Иза полуспуштених завеса
онај коме је најпотребнија
не тражи помоћ.
Скривао је лице и чекао
да можда и моје задобије обличје.
