БOЈАН БЕЛИЋ (1978, Ваљево). Дипломирао глуму у
класи проф. Јевтовића. Пише поезију, есејистику, књижевну
критику. До сада објављивао у Драми и културној рубрици
Новости. Рукопис прве књиге Нема вода спремљен је за
штампу.
БРАНИСЛАВА ВАСИЋ-РАКОЧЕВИЋ – Види: Кораци 5-
6/2007.
ТОМИСЛАВ ГАВРИЋ – Види: Кораци 7-8/2008.
MAРКО ДЕНИЋ (1985, Београд). Дипломирао на Фило-
лошком факултету у Београду, на Катедри за енглески је-
зик и књижевност. Преводи са енглеског језика. Објављи-
вао у неколико часописа. Живи у Београду.
ВЕСНА ДЕНЧИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.
ЂОРЂЕ ДЕСПИЋ (Ужице, 1968), асистент је на Одсеку за
српску књижевност на Филозофском факултету у Новом
Саду. Пише књижевнокритичке, књижевнотеоријске и књи-
жевноисторијске текстове. Објављене књиге: Аксиолошки
изазови (2000); Спирални трагови: критике и есеји о срп-
ском песништву (2005) и Порекло песме (2008). Живи у
Новом Саду.
НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.
СЛАЂАНА ИЛИЋ – Види: Кораци 5-6/2008.
ВЕСНА КАПОР – Види: Кораци 11-12/2008.
ГОРАН КОРУНОВИЋ (1978, Јагодина). Ради као сарад-
ник у настави на предмету Јужнословенска компарати-
стика, на Филолошком факултету у Београду. Објављује у
периодици огледе, есеје и књижевну критику.
ВЛАТКО МАЈИЋ (1956, Витина код Љубушког , БиХ).
Дипломирао је Српскохрватски језик и југословенске књи-
жевности на Филолошком факултету у Београду. Песме,
прозу, игроказе и књижевне критике објавио у многим ча-
сописима и листовима. Неки избори песама су преведени
на енглески, немачки, словеначки и италијански језик. Во-
дитељ је литерарних радионица и више пута награђиван
са ученицима као ментор. Песме и прозни текстови објав-
љени су му у читанкама и антологијама у БиХ и Хрват-
ској. Објавио сљедеће књиге: Глазба чешља (песме, 1982,
републичка награда за прву књигу) Пјевач под земљом
(песме, 1987, годишња награда РКНД-а), Каирос (песме,
1989), Језичак (песме, 1991), Највише је плаве боје (песме
за децу, 1991), Кад срце броди /Che navighi il cuore, пје-
сничко-графичка мапа, с акад. сликаром Јосипом Мартин-
ком (1992, награда Алпе-Адриа, Тревисо) Вријеме соли (пе-
сме/проза, 1996), Крила над водом (песме, 2006). Члан је
Друштва хрватских књижевника. Живи и ради на Пагу и
Задру.
ИВАНА МАКСИЋ (1984), апсолвент на Филозофском фа-
култету у Новом Саду, одсек – англистика, смер – књижев-
ни. Бави се преводилаштвом и есејистиком. У часопису за
поезију Агон (Јуродиви блог), објавила је препев са енгле-
ског Путници II, Боба Кауфмана.У припреми је есеј о
Б.Кауфману и beat поезији Да ли би носио моје очи, који ће
бити објављен у часопису за поезију Северни бункер.
ЗОРАН М. МАНДИЋ (1950, Владичин Хан). Аутор је два-
десетак књига поезије. Избори из поезије објављени су му
на италијанском (Господово писмо) и македонском (Не
бринем за наду). Превођен је и на: француски, немачки,
енглески, словачки, мађарски и др. За књигу микро-есеја
Мали наслови (Интелекта, Ваљево) награђен наградом
„Стеван Пешић“. Добитник је и награде „Књига године“
Друштва књижевника Војводине за књигу песама Нествар-
ни штафелај (Едиција „Браничево“, Пожаревац). Носилац
је и других књижевних награда. Заступљен је у великом
броју антологија, прегледа и панорама српске поезије објав-
љених у земљи и иностранству. Живи у ради у Апатину и
Сомбору
ВЛАДАН МАТИЈЕВИЋ (1962, Чачак). Објавио је књиге:
Не реметећи расуло (песме, 1991), Ван контроле (роман,
1995), Р. Ц. Неминовно (роман, 1997), Самосвођење (песме,
1999), Прилично мртви (приче, 2000, Андрићева награда),
Писац издалека (роман, 2003, Нинова награда), Часови
радости (роман, 2006).
СНЕЖАНА МИЛОЈЕВИЋ – Види: Кораци 11-12/2007.
МИРОСЛАВ Б. МИТРОВИЋ (1948, Београд), дипломи-
рани арабиста у дипломатској служби. У српским листо-
вима и периодици, као и у листовима бивших југословен-
ских република објавио преко стотину превода дела из кла-
сичине и савремене арапске књижевности, као и књижев-
ности за децу оријенталних народа. Објавио је и превод
књиге Нагиба Махфуза Приче из нашег кварта (Б92, 2008).
НЕМАЊА МИТРОВИЋ (1960, Париз). Од 1980. је обја-
вио два романа, дванаест прозних и пет песничких књига.
Добитник је три књижевне награде, а приче и песме су му
превођене и увршћене у бројне антологије.
АЛЕКСАНДАР РАДОВАНОВИЋ (1980, Крагујевац). Ди-
пломирао на англистици на Филолошком факултету у Бео-
граду, одељење у Крагујевцу. Ради као лектор на англи-
стици на ФИЛУМ-у. Хонорарно се бави преводом.
БОЈАН САВИЋ ОСТОЈИЋ (1983), преводилац и песник.
Дипломирао француски језик и књижевност. Превод
Кафкине биографије (Кафка) Жерара-Жоржа Лемера, објав-
љен je 2007. за београдски Clio. Објавио књигу поезије
Стварање истине (2003, СКЦ Крагујевац). Преводе савре-
мене поезије са француског (Мишо, Естебан, Кајоа, Вијан,
Ле Клезио...) објављивао у књижевној периодици. Заједно
са Владимиром Стојнићем уређује интернет часопис
Агон, посвећен савременој поезији. (www.agoncasopis.com)
БОЈАН САМСОН (1978, Осијек). Дипломирао је српску
књижевност и језик 2007. године на Филозофском
факултету у Новом Саду.Од 2004. био је покретач поетско-
перформативних група Фантазука, Фантазука Нова и
Фантазука 3. Објавио збирку поезије Super-blues (2007) у
едицији „Прва књига“ Матице српске. Вишегодишњи ан-
гажман у Центру за нову књижевност Неолит заокружио
је објављивањем Зборника нове новосадске поезије
Нешто је у игри (2008). Објављивао прозу и поезију у
више часописа. Повремено пише текстове за рок бендове.
Предаје српски језик у основној школи. Живи у Новом
Саду.
МАЈА СТАНКОВИЋ (Крагујевац). Дипломирала је исто-
рију уметности на Филозофском факултету у Београду. На
Радио Крагујевцу, где је запослена, уређује културни про-
грам, бавећи се ликовном критиком и разнородним осврти-
ма на дешавања у области књижевности, културе и умет-
ности. Члан је Удружења ликовних и примењених уметни-
ка и дизајнера Србије. Живи у Крагујевцу.
ДУШАН СТОЈКОВИЋ – Види: Кораци 11-12/2008.
ДУШИЦА СТУПАР (Стевана Сремац) ушла је у књижев-
ност романом Зона Замфирова –Шта је било после, 2005,
у издању Народне књиге – Алфе. Роман је убрзо понов-
љен у заједничком издању Народне књиге и Политике.
Књига приповедака Капженске крви, објављена је у изда-
њу Народне књиге – Алфе, 2006. Код истог издавача изаш-
ла је и њена збирка градских прича Реч за опроштај 2007.
Објављује прозе у књижевној периодици. Живи у Београду.
БОШКО СУВАЈЏИЋ (1965, Драгиње). Студије књижев-
ности завршио на Филолошком факултету у Београду. Ра-
ди као доцент за Народну књижевност на Катедри за
српску књижевност са јужнословенским књижевностима
Филолошког факултета у Београду. Главни уредник Годи-
шњака Катедре за српску књижевност са јужнослове-
нским књижевностима. Објавио монографије Јунаци и
маске (2005) и Иларион Руварац и народна књижевност
(2007). Приредио антологије Народна књижевност. Еп-
ске песме у старијим записима (1998) и Епске песме о
хајдуцима и ускоцима (2003). Објавио збирке песама Пут
круга (1997) и Харманлија (2002), као и драме Вишњић
(Савремена српска драма, бр. 14), Острво (Савремена
српска драма, бр. 27) и Иларион (Савремена српска драма,
бр. 34). Превео са бугарског језика роман Антона Дончева
Витез Свете књиге (2003.) За књигу Иларион Руварац и
народна књижевност добио награду Вукове задужбине за
науку у 2007. години.
БОШКО ТОМАШЕВИЋ – Види: Кораци 11-12/2007.
ОЛЕГ ТОМИЋ (1968, Нова Градишка). Студирао је на Фи-
лозофском факултету у Загребу, а од 1991. године живи у
Суботици. Објавио је збирку поезије 7 иза вилице (1993),
књигу кратких прича Орсо Негру (1997), те романе Инко-
гнито (2001), Out of the blue (2002) и Француски календар
(2006).