ЛИШАЈЕВИ

1.
Чак и ако планина ишчезне, чак и ако се преживели поу-
бијају... Спавај, пастиру. Било где. Наћи ћу те ја. Мој сан је
једнак твоме. На чистом обронку пасу наша стада. На стр-
мом обронку пасу наша стада.
2.
Изван, костурнице заузимају корито река понорница.
Стена која се дроби сестра је неба које се кида. Догађај
предухитрује наговештаје, а птица се острвљује на птицу.
Унутра, под земљом, руке ми мељу тек зачете боје.
3.
Оно што видим, а прећутим, ужасне ме. Оно што го-
ворим, а што не познајем, ослободи ме. Не ослободи ме.
Хоће ли све моје ноћи бити довољне да ову муњу раство-
ре? О, уочено и неумитно лице кога жигоше слеп и чист
ваздух!
4.
Снопље се опире мојим спонама. У тој бескрајној једно-
душној дисонанци, сваки клас и свака кап крви говоре
својим језиком и иду својим путем. Бакља која осветљава
и затвара понор, понор је сама.
5.
Пијаном, оборив плуг , од раоника ти се учини звезда, а
земља ти даде за право.
Трава је сада тако висока да више не знам да ли ходам,
да више не знам јесам ли жив.
Да ли је светиљка лакша кад се угаси?
6.
Каменита поља се простиру у недоглед, попут ове не-
сносне среће која нас везује, а која нам није налик. Теби
припадам. Ти ме поимаш. Врелина нас заслепљује...
Треба да изиграмо очекивања ноћи која нас чека и
испуњава, да би она и даље била ноћ.
7.
Кад ходање постање немогуће, распући ће се стопало,
а не пут. Неко вас је преварио. Светлост је проста. А бре-
жуљци блиски.Ако вам нехотице ове ноћи закуцам на вра-та,
не отварајте. Не отварајте још. Ваше одсуство лица моја је
једина тама.
8.
Прекорачити те, и успевши се уз тебе – кад се светлост
више не буде уздала у речи, кад се стушти и одрони – по-
ново те прекорачивати. Други врх, друго налазиште.
Откако је мој страх сазрео, планина осећа потребу за
мном. За мојим понорима, мојим спонама, мојим кораком.
9.
Стражари на гребену. Не силазити. Више не ћутати.
Несебично, бестрасно. Бесциљно тумарање наочиглед сви-
ју, у уском простору, довољном. Стражари на неприступач-
ном ми гребену . Али одакле се моји погледи, одувек, устрем-
љују. И циљају. Срећа. Неуништива срећа.
ТА ЖЕРАВИЦА ДАЉИНА
И пејзаж се распоређује око једне, олако бачене речи,
која ће се вратити са теретом сенке.
Насупрот лавама, наше мастило отежава, прелива се у
дугиним бојама, долази к себи; што се више успиње вул-
канском стазом, то постаје све прозирније и запаљивије.
Онај ко симулира, окретан је, непокретан. Срце има
само једну оштрицу, уперену к тлу. Ако поново испусти
крик, претвара се у кактус.
Реку боље познаје стуб моста него чамац.
Излив наготе, видљиве при јаком ветру, скрива само
празнину и њену смртоносну интерпункцију.
Прождери своју децу пре него што ти ископају раку,
дакле, не чекај ни ноћ.
Велике, озлеђене птице безукусне вечери, натпис, бол,
све ишчезава. Небо се шири као вика и допушта да се пре-
ко њега прекорачи.
Далеко од буре лоше спавам. Драму не правим ја, већ
земља. Разорен је један пар, светлост ступа у покрет.
Само ме једна жена прати, а не прати ме. Док њене ха-
љине горе, роса је неизмерна.


ЖАК ДИПЕН (JACQUES DUPIN, 1927) један је од водећих песника
генерације која је почела да пише педесетих година прошлог века,
оштро се супротстављајући тада још активним струјањима
надреализма и поезије отпора. Дипен ће прве збирке-плакете – које ће
касније прештампавати – објавити уз подршку Ренеа Шара. Године
1956. ће постати уредник издавачке куће галерије „Maeght“, те ће тако
ступити у активан контакт са чувеним сликарима и вајарима, у првом
реду са Мироом, Албертом Ђакометијем, којима ће посветити
монографије. Један је од оснивача часописа L’Ephémère (заједно са
Ивом Бонфоа, Андреом ди Бушеом, Гаетаном Пиконом, Мишелом
Лерисом и Паулом Целаном). Добитник националне награде за поезију
1988. Поетски циклуси Лишајеви (Lichens) и Та жеравица даљина (Ce
tison la distance) су укључени у корпус песама У зениту, који чини део
збирке Прекорачити. Тажеравица даљина, пак, била је први пут објав-
љена још 1956, под насловом Art poétique, праћена цртежом Алберта
Ђакометија.
Најважније збирке: Gravir (Прекорачити,1963), Embrasure (Отвор
у зиду, 1969), Dehors (Изван, 1975): све објављене код Галимара. Од
1980. објављује код издавача P.O.L. Последња песникова збирка, Cou-
drier (Леска), изашла је 2006.

Избор, превод с француског и белешка
Бојан Савић Остојић