КОРАЦИ


Весна Денчић

МЕТАМОРФОЗА


Када се једног јутра након узнемиравајућих снова
пробудио, К. је схватио да се претворио у једног од
највећих аутора светске књижевности.
Протекло је 125 година од рођења Франца Кафке, јед-
ног од најутицајнијих писаца двадесетог века, и 84 године
од његовог физичког одласка, али по свему судећи он је
данас присутнији него икада.
За живота веома скроман, строгог васпитања, строг пре-
ма себи и сопственом делу, изузев уском кругу литерар-
них посвећеника, био је готово непознат. Као изузетни пер-
фекциониста, своје рукописе давао је на објављивање тек
када је био 150 одсто задовољан, наводи Рајнер Штах, те
је веома мали број књига и приповедака објавио. Тек на-
кон његове смрти, захваљујући Максу Броду који није испу-
нио ауторов захтев да уништи његов рукопис, најпре рома-
ни, приповетке, а потом дневници, приватна коренспонден-
ција, цртежи... покренули су читаву машинерију.
Неспорно је да је Кафкин таленат обогатио светску књи-
жевност (и не само књижевност). Његова дела преведена
су на више од седамдесет језика; написани су бројни пред-
говори и поговори, есеји, објављене публикације, студије,
тумачења, те се с разлогом сматра да је најтумаченији пи-
сац после Шекспира. Његово дело тврдоглаво се одупире
времену и интерпретабилности (зато је он тако и знаме-
нит) наглашава Јосеф Чермак и додаје: „Узмите ту тзв.
кафкијанску литературу, од ње би могла да се напуни ве-
лика библиотека, видећете колико могу бити разнородни
приступи томе”.
Међутим, разнородности приступа, који би свакако
били присутни све и да је аутор уобличио и привео крају
своја дела, доприноси и то што је и сам Брод оставио свој
печат редигујући необјављене рукописе, нарочито стога
што, како сматра Кундера, није разумео модерну уметност,
без обзира на то што је био фасцинантни интелектуалац
натпросечне енергије. Па ипак, не може се пренебрегнути
чињеница да је Брод међу првима увидео значај Кафкиног
рукописа, чија вредност до данашњег дана није исцрпље-
на. Напротив! Нове анализе, нова издања и нова тумачења
публикују се у континуитету.
Збирка афоризама, Zürau афоризми Франца Кафке, ко-
ју је приредио, написао предговор и поговор Роберто Ка-
ласо, афоризме са немачког на италијански превео Ми-
хаел Хофман, а са италијанског на енглески превео Џефри
Брок, рекло би се да је имала занимљив пут. Штавише,
има у тој пажњи тројице светски признатих аутора и неке
притајене дирљивости, стога што су ти афоризми најста-
јали у периоду од септембра 1917. до априла 1918. које је
Кафка, због туберкулозе, провео у кући код сестре у селу
Zürau.
Идентификујући манифестацију болести као могућ-
ност, „привремено одсуство од мука нормалног живота“,
Каласо види као неку врсту храброг експеримента који је
могућ само под тим условима – кроз нову форму: афори-
зам. Међутим, већина ових афоризама нису оно што се
обично под тим подразумева – максима – мада су неки вео-
ма близу. Кафкини афоризми пре су параболе, поједи-
начне слике или наративни фрагменти којима је покушао
да представи своју филозофију. Иако није био филозоф,
имао је сопствени поглед на свет и начин размишљања
изузетно оригиналан и болно предиван.
Још као студент Каласо је био у прилици да види ори-
гинални рукопис ових афоризама и приметио је да су за-
писани на необичан начин. Кафка је обично писао згу-
снуто, док је овде сваки афоризам био на посебној страни.
Дакле, пишчева замисао била је да свака мисао има до-
вољно простора, да дише пуним плућима, да је изолован
ентитет који се може читати са максималном концен-
трацијом. Стога је, присећајући се издања које је начинио
Макс Брод, одлучио да испоштује првобитну ауторову
замисао. Zürau афоризми, сваки написан на засебном врло
танком папиру, са новим преводом Михаела Хофмана,
представљају нешто јединствено у Кафкином опусу, рад
чији облик је он створио истовремено са својим
садржајем.
– Омладина је срећна јер има способност да види лепоту.
Свако ко сачува способност да види лепоту никада не
остари.
– Након одређене тачке нема повратка. Та тачка мора
бити достигнута.
– Не постоји ништа друго осим духовног света; оно што
називамо физичким светом зло је у духовном свету, а оно
што називамо злом само је неопходност једног тренутка
нашег вечног развоја.
– Добра ствар је на неки начин тужна.
„Постоје најмање два разлога за препоруку ове књиге“,
пише проф. Дејвид Кауфман у приказу за књигу Zürau
афоризми: солидан Хофманов превод и Каласови комен-
тари који нам могу рећи нешто занимљиво или важно о
Кафкином раду.Међутим, постоји и проблем са преводом.
На пример, када Кафка каже: „Дух постаје слободан само
онда кад престане да буде подршка или упориште.“ Не-
мачка реч „Halt“ (зауставити) овде је преведена као „supp-
ort“ (подршка) или „prop“ (упориште), заправо је више
евокативна. Што значи „искуство“ или „ослонац“. Хоф-
ман притом додаје и нове речи које ремете концизност:
„Дух постаје слободан само онда када престане да се
позива као подршка“. Ипак, више забрињава то што је
Хофман покушао да очисти од нејасноћа или да учини
више литерарним поједине афоризме, потпуно изменив-
ши или сузивши значење.
Ово је само један од примера метаморфозе Кафкиних
дела, али и примера интервенције која, поготово у микро-
структури афоризма, када чак и зарез, једно измењено
слово, редослед речи у реченици, а камоли придодата реч
или више њих, може произвести сасвим супротан ефекат
и последице.
Специфичност кратке форме, нарочито афоризма, упра-
во јесте у томе да нагласи суштину, и да, у зависности од
талента аутора, изазове интелектуални, емотивни или
естетски доживљај.