Linor Goralik
KAKO SVI DA NAUČIMO DA ČITAMO ONO ŠTO JE NAPISANO?
(Mali priručnik sa zanimljivim zadacima, slikovitim primerima i
psihološkim testovima)

UVOD
Svi mi odlično znamo da ponekad na tarabi piše „KURAC“, a da se tamo u stvari nalaze drva. To je veoma korisno znati, jer kad to ne bismo znali, svaki put bismo zagledali iza tarabe i svaki put bismo se strašno razočarali. Ali u nekim magičnim trenucima, dogodilo bi se sasvim suprotno: nestrpljivo bismo pogledali iza tarabe, a tamo – kurac! Zamislite samo kako bi porasla naša vera u čovečanstvo! Događa se čak da je na tarabi napisano „DRVA“, a iza tarabe – kurac. To, po našim shvatanjima, nije jedno te isto. Osim toga, ponekad se sticajem čudnih okolnosti iza tarabe sa natpisom drva nalaze upravo drva. Strašna misao, da čovek poludi. Ali biti pripremljen za tu situaciju znači izbeći težak udarac u trenutku kada iza natpisa „DRVA“ nema nikakvog kurca.
Pa, zašto je onda napisano „DRVA“: navikli smo da je iza takve tarabe kurac – gde li se on dede? A šta je to dugačko, drveno, iza tarabe, tako nešto nikada nismo videli?
Pa, kada su na tarabi pisali „DRVA“, šta su imali u vidu? Ova i slična pitanja veoma su teška za nas koji smo navikli da čitamo slova. Čak i za one među nama koji su navikli da čitaju ne slova, već reči – ova situacija nije baš najjednostavnija. Pa šta da se radi, šta onda da se radi? Kako da naučimo da čitamo ne slova, pa čak ne ni reči – već ono što je napisano?
Zanimljiv zadatak: Nemojte se uzbuđivati! Možda vi uopšte i ne treba da učite da čitate ono što je napisano. Možda je sa vama i bez toga sve u redu. Ovo je jednostavan test koji će vam pomoći da odredite da li vredi da i dalje čitate ovaj priručnik. Pogledajte – da li vam se makar jedna od tri dole navedene tvrdnje čini ispravnom?
Prvi pasus ovog teksta govori o tome, kako treba čuvati drva..
Sudeći po tome koliko puta se javlja reč „kurac“, prvi pasus ovog teksta je pornografija.
U prvom pasusu ovog teksta, autor ne postavlja čitaocu nijedno pitanje.
Takođe mislim da ponašanje američke vlade u ovoj situaciji prevazilazi sve granice.
Ja sam malaživotinja sa skupocenim krznom – smisao mog života je da tragično skončam što ranije.
Ja ne znam šta je pasus.
Ja ne znam šta znači „prvi“.
Netrebaništadačitam,ibeztogaznamštatamopiše!
Gle, kako smešni, mali crteži! Oni se ponekad ponavljaju a između su praznine! Šta li je to?
Ako vam se makar jedan od ovih iskaza učinio kao tačan – čestitamo! Vi uopšte ne treba da učite da čitate ono što je napisano. Vi ste srećno biće i u vašem čarobnom svetu skakuću jednorozi i usrani leptirići. Ali ako vam nije pošlo za rukom i smatrate da je, kako biste shvatili napisano, potrebno da ga bar još malo pročitate – e, pa, onda bi trebalo da nas pratite i dalje. Možda se iznenada nađe i nešto korisno?
Glava 1. Video sam tekst! U panici sam! Šta da radim?!
Za početak postavite sebi pitanje: „A za koji kurac ja ovo uopšte da čitam?“ Verovatno ćete imati niz drugih, prijatnijih obaveza. Mnogo znanja donosi mnogo patnje, a mnogo drugih obaveza donosi mnogo radosti. Pasite jednoroge! Lovite leptire. Šetajte pokraj taraba, gledajući pravo pred sobom i zvižduckajući prijatne pesmice!
Zapamtite: ako možete da nešto ne čitate – nemojte to čitati.
Zanimljiv zadatak: Prestanite da čitate ovaj tekst odmah! Jeste li uspeli?
Ako vidite ove reči, znači, avaj, niste uspeli. Nekad se dogodi sledeće: videli ste tekst ali niste uspeli dovoljno brzo da se okrenete. Pa šta ćete, probaćemo druge metode. Na primer:
Posmatrajte tekst kao predmet: Ne obraćajte pažnju na slova. Ni na reči. Procenite njegovu dužinu. Ako osećate da je on za vas dugačak – nemojte ga čitati. Odložite ga mirne savesti. Ima mnogo dobrih tekstova koji su prilično kraći. Na primer, proizvođači gotovih jela pišu na pakovanjima gomilu zanimljivosti. Jeste li već doručkovali?
Pogledajte naslov teksta. Ako vam je on nejasan – ne čitajte tekst. Mirne savesti. Na kraju krajeva, šta su umislili oni?
Pogledajte poslednju rečenicu teksta. Ako vam je ona suviše tužna – ne čitajte tekst. Mirne savesti. Ne morate sebi kvariti raspoloženje.
Preletite pogledom tekst. Ako primetite u njemu reči koje su za vas nove – ne čitajte tekst. Mirne savesti.
Hteli ste da čitate tekst, a ne da učite reči, zar ne?
Zanimljiv zadatak: Posmatrajte ovaj tekst kao predmet. Pogledajte naslov ovog teksta. Pogledajte poslednju rečenicu ovog teksta. Ima li u ovom tekstu reči koje su nove za vas? Kako reaguje vaša savest?
Ako vidite ove reči, znači – odlučili ste da čitate dalje. Što je još gore – očigledno ste odlučili da zajedno sa nama naučite da čitate ono što je napisano.
Pa, šta da se radi, vama će biti gore.
Glava 2. Već sam nailazio na ime ovog autora!
Izgleda da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali kurve-autori stalno izmišljaju nešto novo, pa mi moramo zaista da čitamo njihove tekstove – naravno, ako smo iz nekog razloga, odlučili da čitamo ono što je napisano. Za mnoge naše poznanike ova tvrdnja će biti šokantna.Mi smo čak i zapisali njihove iskaze i pokušali da objasnimo našim poznanicima da su ti iskazi pogrešni. Evo kakav smo spisak sastavili:
Čini mi se da sam negde čuo za ovog autora! Ja znamšta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Sve što vi znate je – da vam se čini da ste čuli za tog autora. Vi čak ni ne znate da li ste igde zaista čuli za tog autora.
Čitao sam neki tekst ovog autora! Izgleda da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Autori su lukave kurve, uvek nastoje da u svakom novom tekstu napišu kakvu novu glupost, koja ponekad uopšte ne liči na sve ono prethodno. Posavetovali bismo vam, naravno, da uopšte ne čitate svakakve budalaštine, nego da i sami postanete autor i da počnete da se usavršavate kroz svaki novi tekst, ali ste vi poželeli da naučite da čitate ono što je napisano?
Onda, dakle, tamo može biti napisano nešto sasvim drugo.
Znam da je ovaj autor kepec-motociklista (Koreanacuzgajivač pasa, introvertni tapir, kosmonaut-ronilac, Ej-ler-Bernuli)! Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Autori tekstova uopšte nemaju savest i pišu o svemu što god im padne na pamet, samo ne o onome što ih se direktno tiče. Štaviše, oni, iz nekog razloga, smatraju da njihov čitalac može da bude bilo ko, a ne samo nakaze poput njih samih. Verujte, bili bismo srećni kada bi kepeci-motociklisti pisali o dalekom volanu za druge kepece-motocikliste, kada bi Koreanciuzgajivači pasa pisali o preradi okovratnika za druge Koreance-uzgajivače pasa, kada bi introvertni tapiri pisali o sopstvenoj unutrašnjosti za druge introvertne tapire, kada bi kosmonauti-ronioci pisali o morskim zvezdama za druge kosmonaute-ronioce, i kada Ejleri-Bernuli ne bi uopšte ništa ni pisali, dosta je i ovo što mi pišemo. Ali kurve su oni, ne slušaju.
Ako ste se uplašili – dobro je. Zato što je sve to, u stvari, još komplikovanije: ponekad, da biste naučili da čitate ono što je napisano, morate zaista znati nešto o autoru teksta. Ako, na primer, piše: Kurac moj – drva!, onda će smisao zavisiti od toga da li je autor teksta drvoseča ili ne.
Ako je autor introvertni tapir, a tekst je o tome kakvog su ukusa introvertni tapiri, onda je važno znati ko je autor, naročito ako ste vi – jestivi introverni tapir.
Ako je autor Koreanac-uzgajivač pasa, a tekst je o tome kakvog su ukusa introvertni tapiri, onda je važno znati ko je autor, naročito ako ste vi Koreanac-uzgajivač pasa koji je konkurencija autoru.
Ako je autor kosmonaut-ronilac, a tekst je o tome kakvog su ukusa introvertni tapiri, onda je važno znati ko je autor, da ne biste postali kosmonaut-ronilac.
Ako je autor kepec-motociklista, a tekst je o tome kakvog su ukusa introvertni tapiri, onda nije važno znati ko je autor. Čovek prosto hoće da pobegne od svojih problema.
Glava 3. Vidim poznate reči u tekstu!
Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali tekst nije gomila poznatih vam reči koje u vama izazivaju prijatnu asocijaciju na vaše sopstvene misli. Neke besavesne kurve koriste poznate reči, da bi napisali nekakve gluposti koje se po smislu sasvim razlikuju od vašeg mišljenja.
Sećate li se kako ste nekada u detinjstvu prelazili sa slova na slogove, a sa slogova na reči? Sada je nastupio težak trenutak: morate da pređete sa reči na rečenice.
Glava 4. Pročitao sam rečenicu i znam sve reči u njoj!
Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali rečenica nije gomila poznatih vam reči, već svojevrsno sranje, koje se uvek krije između redova. To sranje, skriveno između redova, zove se smisao rečenice. Evo kako se to sranje može ispoljiti:

UVODNE REČI
Nećete verovati, ali kurve-autori ih uopšte ne koriste zbog toga, da bi u rečenicu strpali što više onih zareza, koje mrzite još od školskih dana. Oni zaista na nešto ciljaju. Na primer: “ipak“, „ali“ i „nasuprot“ znače da je sve dalje napisano, u nekom odnosu sa prethodnim.
Oni, skotovi, misle da se mi sećamo šta je bilo u prethodnoj rečenici!
Nabrajanja i dopune:
Nećete verovati, ali kurve-autori žele da mi vidimo opšti smisao u nekim njihovim tvrdnjama. Sva ta : „kao drugo“, „osim toga“, „uz to“ i „plus“, znače da je na temu koja se razmatra u ovoj rečenici, neš’o tako ono, kao, već bilo, jebo te. To jest, ako piše: „A osim toga – KURAC!“, vi, nažalost, ne možete izvesti zaključak da je pred vama:
Tekst o urologiji;
Tekst o bilo kom čoveku na kog ste pomislili;
Tekst, u kom su vas upravo uvredili.
Verovatno ćete morati da preturate po čitavom tekstu koji sledi, i da razjasnite o kakvom se to kurcu radi.
Interpunkcijski znaci.
Nećete verovati, ali kurve-autori ih ne stavljaju zato što misle da su slatki. Oni zaista misle da su: „Kurac!“ i „Kurac?“ dve potpuno različite po smislu rečenice i da možda govore o dva sasvim različita kurca. Zato, kada vidite interpunkcijski znak, vi morate da stanete i da se zamislite. Naročito, ako je to upitnik. Mada ni uzvičnik nije baš jednostavan. I tačke su tajanstvene, kurve jedne. Tri tačke su pravo sranje. Najgora je, naravno, tačka-zarez, ali zato mi znamo kako da ih sve pobedimo! Pogledajte:
Umesto uzvičnika na kraju rečenice možemo da stavimo reč „hej“. Tako će natpis „DRVA!“ postati „DRVA.
Hej“. Nećeš ga zaobići, zar ne? To ljubitelji uzvičnika i žele da postignu.
Umesto upitnika na kraju rečenice možemo da stavimo reč „ili ne“, a zatim da ponovimo rečenicu. Tako će natpis „DRVA?“ postati „DRVA“. Ili ne „DRVA“. Ne bi autori odmah tako i pisali! Ne bi autori odmah tako i pisali. Hej.
Umesto tačke-zarez može se u mislima postaviti tačka, a iz drugo iz dobijenih rečenica misaono postaviti „jebote“. Na primer: „To je kurac; nama drva.“ će postati „To je kurac, Nama drva, jebote“. Mnogo je jasnije, zar ne?
Zanimljiv zadatak: Pokušajte samostalno da shvatite rečenicu: „Kurac! To su drva? Kurac to su drva; to je kurac“. Šta mislite, šta će biti iza tarabe kada pogledate tamo? Objasnite, ne koristeći više od jednog interpunkcijskog znaka.
Glava 5. Pročitao sam sve rečenice u pasusu i uspeo sam da ih shvatim! Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali pasus nije gomila poznatih vam rečenica, već posebno sranje, koje se uvek krije između redova To sranje, skriveno između redova, zove se misao. Užasno zvuči. Ili ne zvuči užasno.
Ali ne plašite se – mi ne znamo kako da ulovimo tu misao.
Pasus – to je kao tekst, samo manji. Zato, za početak, pređite na glavu 1 i uradite sve što se tamo traži. Možda vi uopšte nećete morati da se udubljujete u smisao pasusa.
Pročitajte prvu rečenicu pasusa i poslednju rečenicu pasusa. Učiniće vam se da ste ulovili misao. Objasnite sebi da je vi, u stvari, niste ulovili. To je važno, verujte nam: ako pročitate samo prvu i poslednju rečenicu pasusa, nećete uloviti misao. Samo ste se uverili da treba pažljivo da pročitate ceo pasus. Zato uzmite i pročitajte ceo pasus. Da, znamo da smo upravo postupili sa vama podlo. Ali – avaj, i vas takođe dobro znamo. Ne bi nam uspelo da vas nateramo da pažljivo pročitate ceo pasus.
Zanimljiv zadatak: Znamo da ste pročitali samo prvu i poslednju rečenicu prethodnog pasusa. Vratite se i pročitajte ceo pasus.
Glava 6. Pročitao sam mnoštvo raznih pasusa i uspeo sam da ih shvatim! Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali tekst nije mnoštvo raznih pasusa. Kurve-autori smatraju da čovek koji želi da shvati ono što je napisano, treba da pročita sve pasuse pojedinačno, u kontinuitetu. To je gnusno, ali takvi su oni – autori.
Zanimljiv zadatak: da biste shvatili zašto treba da čitate sve pasuse u tekstu, pri čemu samo u kontinuitetu, pogledajte tekst koji sledi:
„Kurac nama, a ne drva.
Ma nek idu do kurca ta drva..
I ovo je važno: ta drva su sranje.“
Zadatak A. Pokušajte da u datom tekstu napravite takav raspored pasusa, da tekst bude optimistički.
Zadatak B. Pokušajte da u datom tekstu napravite takav raspored pasusa, da tekst bude pesimistički.
Zadatak V. Pokušajte da iz datog teksta uklonite dva pasusa, tako da čitaocu dođe da se obesi.
Glava 7. Pročitao sam ceo tekst i uspeo sam da ga shvatim! Čini mi se da znam da kako da čitam ono što je napisano!
Ne, nažalost, ne znate. Nećete verovati, ali uspevši da pročitate jedan tekst, vi ste samo uspeli da pročitate jedan tekst. Jedan. Od sada svaki put kada budete videli tekst, moraćete iznova da prelazite sve gore navedeno.
Ali ako vam se čini da ste već puno naučili i da vam naše preporuke više nisu potrebne – uradite još ovaj jednostavan test. On nema veze sa vašim budućim pokušajima da nešto pročitate. On se tiče samo teksta koji ste upravo pročitali. Tako je neuporedivo lakše, zar ne?
Zanimljiv zadatak: Hajde da pokušamo da saznamo da li vam se neki od navedenih iskaza čini tačnim:
Ovaj tekst je napisao Koranac-uzgajivač pasa. Ja sam introvertni tapir. U ovom tekstu se ne radi o meni.
Reč „drva“ mi se učinila poznatom. Čini mi se da znam šta ovde piše!
Ipak, ne shvatam o čemu se radi u ovom tekstu. To kao drugo.
Autori su hteli da kažu: „Svi mi odlično znamo da ponekad na tarabi piše „KURAC“, a tamo su drva. Pa dobro.“
U ovom tekstu se radi o tome da, ako sam pročitao ceo tekst i shvatio ga, onda znam kako da čitam ono što je napisano!
Ne znam o kom tekstu se radi.
Ako vam se makar i jedan od ovih iskaza čini tačnim – čestitamo! Vi ste introvertni tapir. Vama uopšte nije potrebno da čitate ono što je napisano, već treba da živite za svoj ćef, dok iz Koreje ne nestane i poslednji pas. Ako vam se svi navedeni iskazi čine lažni (šta, zar i prvi) – znači, vi verovatno previše čitate.
Ne, stvarno, vi previše čitate. Gle, samo šta ste sve upravo pročitali. Čini nam se da se nalazite u nekakvom opasnom stanju. Vi ne samo da ne treba da čitate ono što je napisano, već treba da se odmah osvrnete oko sebe.
Vidite li ko je proskakutao pored? To je jednorog. Vidite li, stišao se i nešto se napreže. To on kaki. Vidite li, tamo nešto leti. To su leptirići.
Pa, dobro.

LINOR GORALIK (ЛИНОР ГОРАЛИК, Dnjepropetrovsk, 1975), pesnik, pisac, kritičar. Godine 1989. seli se u Izrael, diplomirala je Beer-Ševski fakultet, smer Computer Science. Stalni je dopisnik više različitih književnih časopisa. U Moskvi živi od 2001. godine. Autor je dva romana: Нет (koautor Sergej Kuznjecov) i Polovina neba (koautor Stanislav Ljvovski), kao i dve zbirke kratke proze. Dobitnik je nagrade „Trijumf“. Objavila: Не местные (2003), Недетская еда (2004), Полая женщина. Мир Барби изнутри и снаружи (2005) Подсекай, Петруша (2007), Заяц Пц и его воображаемые друзья: Щ, Ф, грелка и свиная отбивная с горошком (2007), Агата возвращается домой (2008), Короче: Очень короткая проза (2008).