Bojan Marković
RIBA KOJA JE PROGUTALA
SVET
POZITIVNI APSURDI. DANI APOKALIPSE.
zamisle sklerozna stepeništa kako silaze u
kanalizacioni šnir.
maglobič < zvuk > soni u deformitetna ogledala roni,
gde krastav kralj samoće dodiruje suvoću cveća.
ima neko tamo na horizontu bez takta
jajev mućak peva u prenatalno doba;
plavi optimizam pilećeg sočiva
osetiće bljuzgavicu pločica kada se razbije
u stravu
u raštimovanim crevima, gasne agregacije
tektonskog porekla, napuste srazmere ljubavi.
ukvašeni nagonom o samoći nikotini vlažni ne vrede.
izdvojeni seks praznih školjki
kontinuirano, plaho, u odvodu.
oslepljeni načas u komfornosti kontrabasnog trbuha
ljubave zadugo.
simetrični dijamant sija u leđa
vozaču bicikla.
bicikl proizvodi energiju.
energije za kremacije.
iz deponije vode poreklo ulične svetlosti.
i to nazivamo: pozitivni apsurdi.
* * *
veliki femoris, visoko, postao precizna kozmo-kazaljka
apokalipse.
prasak likvora kolenice u petom ciklusu
heliosa: vreme je!
shine on you crazy diamond.
dok se pokreću gigantske skaze sumanutih
čekića u ekspirijumu.
liftboj vozi u visoko gubilište,
spiritualni uzus usplahirene vertebre
napadnut je.
ciklon izokrene izohipse.
sanjari u akustici eterni.
rotirane aplikacije.
kičme.
na zemljotresnoj tavanici liči na prosuti jogurt.
Malarmeu (,) neka neko kaže kada nastupi
svetska smrt.
TOSTEROZA
naši tosteri. retorte. rezervoari likvora.
zalihe plazme i protoplazme. naši tosteri.
intezifikatori. vitaminski kolaps. tosteri.
urušene domine od poliuretanske pene.
magistralni eho emocije na strujnom udaru kuće u
kolapsu.
kelj. žuto. buđavo i smutno. iznad. a tosteri i
zaslađivači.
takođe naši tosteri u vakuumu sa polietilenom i
metan-morem u citrus verziji.
ako je krvavica. kišnica. mokraća. vlažila plinski
šporet – požar i ranjavanje.
sanitarni čvorovi na svim mestima gde smo se
poljubili.
odvodni-dovodni ne-katarzični svet ostatka. naši
tosteri.
repeticija: naši to... razmazani konceptualni izmeti
nekada na otiraču nekada na razljupku i upaljaču.
mikseri i fenovi u zavadi. kvarcne lampe i prohrom
bojleri.
i pojačala cevnog pritiska naspram starta ultimativ fajta
našeg tostera i akumulatora. toster ima potisnu vrelu
presu
ali akumulator toksičnu olovnu smesu.
klif na oralnom sudu. respirator. intubiran na udu.
sunđer. balegara živi plesni zidovi. utikači-čvorci.
gde su tostera kablovi trofazni naponi. na električnoj
stolici. žrtveni majmuni.
smrt u pleksus. dok rade seksovi sa mlohavim mudima i
pizdama.
hipertrofirani neon rubi neodoljivo telo reklame,
dok jedeš predsmrtne banane, rade naši tosteri.
svet je napolju. svet je u tosteru.
pašteta. pivo. kikiriki. rečju:
bljuvotna povraćka u fantastičnom fontanskom naletu i
rasprsavanju.
zaboga, na iglu frustracije kažem, Migreno, pusti me
u fantastičnom nagonu o poeziji... dok zuje tosteri...
eks-plozije napunile su prostorije.
razmaći će se zidovi. krov će otići u nebo.
a tamo su upotrebljivi anđeli rotirajuće neboderne
aplikacije.
bićemo neprestalno goli i sprženi kozmo-pilići.
spolja čuće se sirene. i vodeni topovi neće dopirati.
NOJ
doručkujem nojevo jaje
ono je fetusno evolutivno stanje
postati biće nikada neće
osetim: savesti grižu i
empatski elektricitet srčanog aparata
sišao sa kontinue razuma
i pokazujem rastuće simptome ludila
dok umačem prste u esenciju žutila
ljeska se surutka najveće ptice na svetu
unoseći tečnu živinsku glavu u tanjir
torzo na dnima rasporen za čupanje
ćelom kutlače ili četvorozupcem viljuške
ispod sudopere ptičji druid čini se gleda
ljuštino Hg metalno ležište rotira zatim uviđam
tragične pipete uzorno vise bez gravitacionog otpora
ali sa znatnom slašću za slezine kupolu i krvnu mrest
melanholije
otvaranjem providne klizave opne formacije
očekujem: nojevo jaje napada – a zapravo osetimsinhrono kapanje
embrionalne sluzi i namigivanje voštanog zametka
SEX
stotine tvrdokrilih insekata sad se množi u kutovima
podzemlja.
stotine obezbojenih ljudi sad se ljubi i spava u
simulakrumima.
organizam kad misli o pupljenju svih obesnih tela
može li da ne izludi od konvulzivnog ponavljanja:
ima li moralnog smisla to.
ima li moralnog smisla to.
RIBA KOJA JE PROGUTALA SVET
tetra-afrička ribica iznad solarnog pleksusa – pod
božijim kalupom,
progutala je svet i sada je riba koja je progutala svet,
istoimena kao mural u rodnom gradu pored kojeg prođe
tripovesan i bunovan.
ključnom kosti podignutom u zid, nogom prevazilazeći
palisade i sapi,
razdvajajući cipelu i žvaku, aksiosu (dostojnom) pred
očima lebde:
haringe. zrakoperke. bakalar.
na ivicu kanabeta nakovični hefest u poligamiji.
mazohista prometej. zmija kao spiralni dnk il’
makaroni. eva kao silikon.
vagina sa ventilom na naduvavanje. rascvetao glog. jestiv
je bob,
bog. umirući tridesettri. rugobno slatki aligijeri
danti.
ni jedan magbet ne spira krv, ni jedna šuma ne pojede
magbeta.
dvadeset i jedan. kosovski mit od mesine.
dalje, na muralu zabeleženi: radijacijski romor. svod.
svod je spiralna samolepljiva traka na kojoj o jeziku
visi destrukcija.
šišanje kose na minimum. u srezanoj kosi je
inicijacija.
naturalizam. pank i šizma. crveni jarac polomi veliki
nos.
obrušena dunavska vilica zgužva limenku- katedralu u
ponoru.
artritis. harmonija i hrana. karbonizirana folija i
municija.
popularnost i svetost. vulgarnosti mast i čednosti krv.
mač i arterija.
komično i konačno, na ivici u srži, zabijen i
zahektani.
goli i puni. prazni i upakovani. kada raspalim vatru
iz svoga privatnog laser-puščanika
era vulgaris neka bude!
* * *
aksios odlazi domu. užegli vodozemac bdi/ bazdi/ se cedi
suprot i nad gradskom kupolom
