Slobodan Stojadinović
JERIHONSKA RUŽA

OGLEDALA

Popet si na brod i laćaj se pamćenja
Nisu ti prvi put izokrenute oči i uši
Javljaj šta ne čuješ i ne vidiš na putu
Za sebe razbićeš svako ogledalo
U kome vidiš koliko si sam a sva ta
Ogledala brže nego što si ih porazbijao
Sastavićeš: ono što si video i čuo
Ne možeš upamtiti ako ih ponovo
Još žešće ne porazbijaš O pesniče
Kraj svake pesme je u njenom naslovu

 
JERIHONSKA RUŽA

Od kada Mi Bo ima bogomolju
Pod nepcima i za vino od jabuka
Ne mrvi mirise jerihonska ruža
Igrajući kraj pesminog pupka
Za punu prazninu reči grade zamak
A ne za bogove što se kriju
Od slepih snova u pesnicima
Koji ne smeju svoj jezik napustiti
A hteli bi kad bi znali šta je
Pesmin pupak i da li ga ima i pesma
Gotovanka al malo je u rečima onih
Koji u tom pravcu nose sebe
I ko ne može videti kako se topi
Svet u mojoj čaši neće prepoznati
Miris slobode sred ružinog ropstva
24.12.2009.


PITIJINE IGRE

I meni je rekla proročica isto što i Periklu: – Sagni
Reči pred zamislima i sitni ih dok se ne pokaže da
Sa njima ne možeš uraditi ništa što godi danu.
Ne mogu rasitniti sve reči kojima sam obećao
Slobodu u pesmi i još sam u ropstvu a Perikle i danas
Pobeđuje u svim igrama na nesreću...
Dođite u Delfe, šta god poželite daće vam
A nećete uzeti: – tu je negde spas – od sebe!
Kad počne da misli čovek sam sebe potkopava, piše
Alber Kami, ali ko može odobriti ikome iz XX veka da se
U XXI veku kocka u život zaista malo zna o Pitijinim
Igrama iako je to dobro za igre koje nam predstoje.
Bojiš li i ti život, oslanjajući se o sebe ili se
Samo bojiš ničega, svetosti nepostojanja?
Čekamo li onoga koji ne ume da se razmeće neukošću?
Slike na kojima letite ka sebi istrgnuće vam put do
Stranputice, visine što vam je obećana...
Još istu mazgu jašem s vinom i ne da mi se da opazim
Koliko se osamostalio od sudbine tren koji me čuva za sebe!
4.2.2010.

SEĆANjE

Sećam se kad god idem na rukama
U sretanje svemu od čega bežim
U pesmi na krilima koja sam pojeo
Da me ne opiju pesme koje sam pocepao
I bacio ih pred svinje da ostanu filosofi
I dok im na čengelama cede krv
Uvijam se u reči da se ne sledi varnica
Što između njih izbija i drži na rastojanju
Pevanje ničega od pojanja za Nikog
 

SLUŠAJUĆI KIŠU

Ko je putovao iza zuba s obe strane
Slobodno ulazi u sebe ali nema gde
Sagraditi na kažiprstu manastir
I kako sam iskovao ovaj mač
Još mi je teže ući u reč koja ne spava
Od kako je rođena ali ti si vrska kiša
Slobodan tiranin i ne dvoumi se
Kad se nađeš sa sobom da li da tragove
Koji do tebe vode uništiš ili kriviš
Što pevaju neprijateljima časno
Izbegavajući da te suoče sa časom
Koji izbija granicama pokazujući
Kako se nestajući sve širi
O kišo samo ti dok padaš
Znaš da si porasla koliko je dovoljno
Da ne vidiš šta manjka suncu


KONjŠTIP

Na brdo Konjštip iznad mog sela
Popeo sam se samo jednom i video
Da se ništa ne može videti
Ako se bojiš pada u ponor
U mladim godinama daje se svakom
Da sanja gde mu nesreća raste
Ali kako svi tada preskaču sebe
Ne bi li što pre pojeli senke
Što im jačaju svojeglavost
Brzo zaboravljaju šta su videli
I trče pred sobom ne znajući
Da lutaju za sobom a kada usne
U zagrljaju s nevoljama da su
Nestali na putu ka drugima
Gordo plaču i dosađuju sudbini
Što ih nije šamarala dok su jeli
Trule ili zelene zavete
Ti koji čitaš kako vetrovi
S brda na brdo prebacuju sumnje
Znaj da si i brda i sumnje i vetar


ČESTO SAM PIJAN

Nije me sramota što sam često pijan
Verujem u stid kako reče Dis što sam
I ja čovek i kada vuk iz šume zavija
Nije mi nejasno ni šta sam ni ko sam
Ovaj svet mora brzo da nestane
Ako se Bog seća šta je hteo s njim
Ne želim živeti da za odabrane
Od demona pevajući i pijući drhtim
Pijanstvo je borba a vino nikakvo
Za nas i kada cedimo ga sami
Pomozi Gospode da se ne vidimo
U svetu pijanstava izigranih
Jer i ti ne bi stvorio ovakav svet
Da nisi bio pijan i na pijanstvo zaklet
18.2.2010.